Ranije te je anksioznost onesposobljavala da funkcionišeš danima, nisi mogla da nabrojiš ni pet svesnih i prisebnih sati nedeljno, zatvarala si se u kuću i u sebe, odbijala prijatelje i pomoć, osećala se u sebi kao u zatvoru – ali u tom zatvoru je ipak bilo bezbedno. Sada si u stanju da iskoračiš iz svoje zone komfora, ponekad imaš loše trenutke koje poznaješ, ali često imaš i baš dobre momente koji su novi i ohrabrujući. Ovo su znaci da ti ide bolje nego pre i da se uspešno nosiš sa anksioznošću
Još uvek se boriš sa sobom, ali ređe i kraće nego ranije.
Još uvek u javnosti nosiš lažni osmeh za publiku, ali ponekad, taj osmeh je sasvim iskren. Ponekad osećaš kratke nalete sreće (ničim izazvane), još uvek se nisi sasvim probudila i još kao da si pomalo utrnula (mentalno i emotivno) ali to je ipak puno bolje nego pre.
I dalje ponekad napadaš sebe kao zlonamerni kritičar, ali kad se to desi, setiš se da treba da budeš ljubazna prema sebi, kao što bi bila prema bilo kome drugom i polako pretvaraš taj glas kritičara u glas savetnika, u prijatelja i mentora, umesto neprijatelja koji te podriva.
Još ima dana kada ti nije ni do čega, kada odbijaš pozive na druženje i radije ostaješ kod kuće, jer ti se izlazak iz stana čini kao nemoguća misija. Ali i onih dana kad si bodra i puna energije, kad marširaš kroz dan zadivljena sama sobom – koliko toga možeš da završiš, ako samo rešiš da kreneš i da preduzmeš akciju.
I dalje se opterećuješ preteranim razmišljanjem, analiziraš prošlost, brineš zbog budućnosti, ali trudiš se da živiš u sadašnjosti – a ne u stalnom strahu.
Još uvek želiš da danima ne ustaješ iz kreveta, ali ipak ustaješ, još uvek se osećaš iscrpljeno, ali manje spavaš, jer si svesna da je vreme budnosti dragoceno, to je vreme da živiš svoj život i da ugrabiš više svesnih i dobrih trenutaka nego što ti je ranije uspevalo, kad si mogla da prespavaš čitave dane i da ti od toga ne bude ni malo bolje.
