Kad vas pitaju “odakle znaš”
Ono što znate jednostavno znate, dolazi vam spontano i kad to saopštite, drugi se obično (neprijatno) iznenade, jer posumnjaju da vam je neko nešto rekao (odnosno, da ih je izdao neko u koga su imali poverenja, ili da su nekako razotkriveni i izloženi protiv svoje volje). Ponekad vas ubeđuju logikom i rezonom da to ne može tako da bude i da niste u pravu, a kad se na kraju ispostavi da ste ipak bili u pravu (iako vama uopšte nije važno da budete u pravu, nego da prenesete informaciju, da upozorite, da objasnite – što drugi retko prihvataju bez otpora), onda vas opet pitaju “ali kako si ti to mogla da znaš”. Vi nemate dokaze za to što znate, zato što informacije dolaze sa mesta na kome se ne daju izjave sa potpisom i pečatom, zato što biće ne barata dokazima, nego neposrednim doživljajem istine.
Znate kad vas lažu
I često samo uzdahnete i pogledate drugu osobu, pitajući se kako je moguće da ona ne vidi da vi vidite, onda vidite da je ona ograničena svojim strahovima, zabludama, motivima i da ne vidi mnogo dalje od svog nosa i pristanete na tu laž, jer ne možete na silu da rušite nečije zidove.
Često vam govore da ste suviše osetljivi
Drugi primećuju da vi osećate više, doživljavate dublje i procesuirate više kompleksnih osećanja odjednom, pa ih to čudi, a često im prosto smeta – ne žele da vode računa o onome što govore i rade, ne zato što su bezobzirni (oni ne žele da vas povrede), nego zato što ne žele da se suočavaju sa poljima, sferama, nivoima i enegijama van sopstvenog radara, jer bi onda morali da se upuste u nepoznato i da preispituju sve što smatraju istinom i uzimaju zdravo za gotovo.
Ne možete da gledate nasilne i surove scene
“Igra prestola” je možda i vaša omiljena serija, ali polovinu scena ste prosto prežmureli, ili ste nastojeći da izbegnete prejake utiske, gledali s pola pažnje, radeći istovremeno i nešto drugo. Vi znate da je to film, gluma, lažnjak – ali se ipak čuvate da se ne nađete na direktnom udaru emocija koje film izaziva. Kad hoćete da se relaksirate, obično puštate film u kome uživate bez zadrške i poznajete sve scene (i rado ih proživljavate ponovo), a kad hoćete da se isplačete, takođe znate šta biste gledali ili čitali, da vas ubaci u pročišćavajuće raspoloženje.
Izvor fotografija: instagram.com/LeonieHanne
Aleksina Đorđević
