Ljubav nije trka u kojoj treba stići na cilj, a zatim započeti novu trku do sledećeg cilja. Nije čak ni maraton – na duge staze, ljubav je osećanje stabilnosti i potpunosti, spremnost da se sa nekim uputiš kroz život i suočiš se sa svim izazovima na tom putu. Možda si se malo izgubila na tom putu, menjajući saputnike sa osećanjem da su ti bili teži od sveg ostalog prtljaga, da su više dizali prašinu, nego što su ti pomagali da utabaš stazu. A možda je do tebe, a ne do njih. Možda si suviše gorljivo tražila saputnike, a nisi tražila sebe, možda je tvoje nezadovoljstvo posledica toga što si uporno htela da ti neko pruži ono što možeš samo sama sebi da pružiš – osećanje zadovoljstva sobom i svojim životom, osećanje ispunjenosti i svrhe. Jer kad to imaš, onda imaš i šta da deliš i umnožavaš u ljubavi sa drugom osobom. Možda si se umorila od batrganja i cimanja na putu ljubavi bez pravog smisla i radosti i treba da sedneš u hladovinu i da odmoriš. Neko vreme. Pri tom se ne misli na mesec, dva, tri, nego na godinu, dve, tri. Pronalaženje ljubavi prema sebi, osećanja svrhe i ispunjenosti ume da potraje. A ovo su znaci da ti je neophodna pauza u kojoj ćeš svu svoju energiju usmeriti samo na sebe.
