Kada tvoj sat otkuca ponoć, vreme je da i sama okreneš novi list. Svaki dan je “čist”, dok ga ti ne učiniš drugačijim. Bitno je da probleme od juče ne donosiš u današnji dan, ako su već rešeni ili ništa ne možeš po njihovom pitanju da uradiš. Ako ih uvedeš u novi dan, bez ikakvog plana o rešavanju, onda nećeš imati vremena ni volje za nove situacije, a onda ćeš se iz dana u dan sve lošije osećati.
Paničiš zbog svoje to-do liste. Ako si je već napravila, tu je da bi ti služila kao pomoć, ne kao dodatna briga. Ali ako kreneš od ranog jutra da “kukaš” nad tom listom, već je sigurno da nećeš ništa uraditi i da ćeš zapasti u veći problem i bićeš još anksioznija nego što si bila. Zato kreni polako, od prve stavke, pa sve dokle stigneš, bez pritiska koji sama sebi namećeš.
Već na samom početku dana, kada se nisi još ni umila, ustaješ i zgaziš na nešto što te nažulja, na primer. Tvoja rečenica koja sledi je verovatno”ovaj dan je već s*eban” čime ga od samog starta uništavaš. Kakve to veze ima. Nemoj da daješ negativna predviđanja, jer će ona učiniti da budeš negativna celog dana. Nađi nešto što će te svakog jutra nasmejati i oraspoložiti, pa će ti i naredna 24 časa biti takva.
