Zamislite situaciju: lepo je vreme, šetate parkom sa drugaricom i razgovarate o uobičajenim, svakodnevnim stvarima. Tog dana vas je šef užasno iznervirao! Kome ćete da se požalite ako ne njoj? Naravno, samo njoj. Ne moraju da vas slušaju one radoznale alapače na susednoj klupi! Šta njih briga šta se vama desilo! Ali, šta ako one zapravo i nisu tolika opasnost? Kome će one šta da prenesu? Bila bi prevelika slučajnost da baš neka od njih bude žena tog vašeg “dragog” šefa. Ali, šta ako je tu neko ko ceo vaš razgovor snima, a onda ga ubacuje u svoju bazu podataka pod oznakom “mrzim svog šefa” i pretražuje da bi saznao ko ste, šta ste i sve ostalo?
Mislite da je to nemoguće? Da to postoji samo u filmovima? Onda pogledajte sajt weknowwhatyouredoing.com i sve će vam biti jasno! Nema laži, nema prevare! Crno na belo! Ovaj sajt sadrži bukvalno sve Facebook statuse, uglavnom neugodne, koji govore o tome kako mrzite svog šefa, kako ste se napili, promenili broj telefona, čak otkriva i to da li se drogirate! Tačno ono što vi ne želite da iko sazna!
Vaš “prljav veš” je otkriven
Čoveče! Neverovatno! Zar bi se neko stvarno time bavio?! Zašto bi nekog zanimalo šta neki tamo neznanac kači na svoj profil?! Realno, mene ne zanima da li je neko promenio boju kose, smršao, da li je neko u vezi sa tim i tim i tako dalje. Stvarno mogu da živim i bez toga! Ok, i ja nekad okačim neki status ili pesmu, sliku, šta god, ali ne da bih privlačila nečiju pažnju i ne da bi mi neki tamo ljudi koje ne poznajem lajkovali, već zato što mi tako dođe. Eto, nešto mi se ludo desilo i u tom trenutku euforije ja posegnem za Facebookom. Ali to mi se ne dešava 20 sati dnevno kao nekima. Međutim, eto, nekome je to fina zanimacija. Like ti meni, like ja tebi.
U svakom slučaju, to je naš izbor. Da, ja želim da neku vest podelim sa svojim prijateljima. Kažem – prijateljima. Ne milionima ljudi. Šta njih briga da li sam se ja napila? Moja stvar. Moja privatnost. Zar to nije narušavanje privatnosti? Da, znali ste da će to neko videti ali ne, na primer, i vaš šef sa početka ove priče.
Inače, ovaj eksperiment “Znamo šta radite” (We know what you are doing) je pokrenuo osamnaestogodišnji programer Kalum Hejvud (Callum Haywood). Direktno je preuzeo statuse sa Facebooka, bez cenzure, “onako kao što jeste” i grupisao ih prema temama na ovoj stranici. Sve je onako kao što su korisnici zaista objavili tako da on ne preuzima nikakvu odgovornost.
Kalum Hejvud vas posmatra!
Naravno, sve ovo nije prošlo mirno. Ljudi su burno reagovali. Pokrenula su se etička pitanja o povredi privatnosti. Normalno! Svi treba da imaju mogućnost da vode poverljive razgovore ili rasprave na javnom mestu koje, opet, nisu za svačije uši! Možda je sve to pokrenuto sa nekom svrhom, ali preterivanje je evidentno. A možda bi samo trebalo da malo više povedemo računa o podešavanju naloga privatnosti. U krajnjem slučaju, šta smo drugo i mogli da očekujemo od preteranog razvoja i upotrebe novih komunikacionih tehnologija. Izgleda da će ono “O Bože, stvorio sam čudovište!” i te kako da važi!
Izvor prve fotografije: mashable.com
Ivana Tomić – za sada je još uvek novinarka u pokušaju, ali bi volela da jednog dana ima uspešnu karijeru. Od kada je postala tetka, šali se da je postala i mudrija. Voli da provodi vreme sa svojom porodicom i kućnim ljubimcima, obožava “Mrak“ film, višnje i Džonija Depa, a posebno uživa da “šeta“ po živcima svojoj najboljoj drugarici Nedi.
