Pa, ako nas put vodi po plićaku, onda gazimo po plićaku. Nebo je uvek tu, da nam pokaže pravac. Ništa nas ne sprečava da budemo pune ljubavi i u strasnom odnosu sa manifestacijama života i prirodnih sila. Ko god nas zgrabio za stopala, vapeći u agoniji, neka dobije ljubav. Trenutak pažnje. Razumevanje. Momenat strasti. Jer, možda je naš put takav. Niko nas ne čeka na kraju, niko ne korača uz nas. Neki trče da nas stignu, druge nagazimo i ne primetimo, ali sledbenika nam neće faliti. Oni među njima koji nešto vrede, otisnuće se na pučinu, sa našim blagoslovom.
Zrela žena ima pune ruke posla sa nezrelim muškarcima, svaki put kad je raspoložena da se bakće. Kad nije, ima sasvim dovoljno ljubavi i sreće sama sa sobom.
