Prvi deo teksta “Zvezde srpskog Interneta” možete pročitati ovde.
”Imali smo prvi televizor u ulici. Pa to je bila atrakcija! Komšije su dolazile kao u bioskop, a klinci bi redovno prekidali igru loptom i virili kroz prozor da vide šta ima na njemu.”
Svi smo nekad čuli ovu priču. Da, imati televizor je svojevremeno bila stvar prestiža, međutim, posle određenog vremena, on više nije pripadao određenom sloju ljudi, niti onima koji su radili na televiziji. U trenutku kada je postao masovan, TV je dobio svog i vlasnika i podanika istovremeno. Narod.
I to je tema ovog posta, pošto je prethodni izazvao burne reakcije. Ne ljudi kojima je web profesija, niti oni koji su priznati u tom poslu (iako ima ih njih), već oni koji su svojim aktivnostima, pojavom i originalnošću stekli pristalice i fanove. I postali, da, zašto da ne, zvezde. Vratimo se za časak na televiziju. Nebrojeno ljudi je prošlo kroz ovaj medij, što onih koji rade na njoj, što onih javnih radnika kojima je posao da se slikaju. I nisu svi postali poznati, jer nemaju “ono”, a o tome odlučuje narod (publika, korisnici, konzumenti). I tako je u svakom mediju, pa i internetu, ako ga posmatramo iz ovog ugla. I tu nema trika.
Gossip Girl
Sve je počelo pre dve godine, kada je startovao njen blog za portal www.svet.rs. Tračevi koji su se prepričavali kroz šapat su napokon izašli na svetlost, ali, bez pravih imena aktera – ili su dobili nesvakidašnji nadimak (Stršljen sa žaokom buve), ili se njihov identitet mogao nazreti kroz karakteristične odrednice (“manekenka” i TV voditeljka koju je donedavno izdržavao bankrotirani “kralj drumova”). Čitaoci su se probudili, i sve ono o čemu se godinama spekulisalo je isplivalo u vidu komentara. Gossip Girl je prva u Srbiji dala glas svojim čitaocima, toliko jak, da su na osnovu njihovih komentara nastali neki potonji blogovi. Njen uticaj je najočigledniji po tome što je mnogi selebritiji i oni koji se tako predstavljaju krišom čitaju, a neretko pokušavaju da se “ispeglaju” ostavljajući afirmativne komentare o sebi.
Istok Pavlović
U javnosti poznatiji kao “najveći car” (à propos kampanje koju je sproveo), a po kuloarima kao Princ Interneta, zvan tako mahom od onih koji to ne smeju da mu kažu u lice. Web dizajner, brand menadžer, marketing konsultant su samo neke od odrednica koje idu uz njegovo ime, a ono što mu je donelo popularnost na domaćoj mreži je volja da svoje znanje podeli sa drugima, ali ne kroz suvu teoriju, već kroz konkretne, kreativne i svrsishodne načine, na svom blogu. U poslednje vreme okrenut web novinarstvu i manje stručnim temama, što je izazvalo polemike o kompetentnosti i autentičnosti, a opet uvećalo njegovu popularnost.
Neven Milanović
Logično je da najtiražnija dnevna novina u Srbiji ima najposećeniji sajt, a samim tim i najviše komentara, u šta su upućeni čitaoci Blica. Takođe, svi znaju za njega. Ko je Neven Milanović? Čovek sa najviše minusa. Naime, svaki njegov komentar izaziva salve replika i negativnih reakcija, iz razloga što se trudi da kontrira javnom mnjenju. Ako je u pitanju neutralna vest, on osipa paljbu po srpskom karakteru, ako je nešto što nas ne predstavlja u najboljem svetlu on je ponosan što je Srbin i ima razumevanja, a ako je pak, nešto sasvim beznačajno, on se i tu oglašava sa komentarom koji nema veze s temom. Počevši od vređanja, pa do slanja psihijatru, ostali komentatori na kraju svake debate obavezno pitaju: ”A ti uživaš dok ti mi lupamo minuse?”
Dudarim
dudarim.com je blog na kojem se nalazi dosta priča i nekoliko pesama inspirisane Žakom Preverom. Ima velik broj pratilaca na webu, međutim i dalje je tajna, ko zapravo stoji iz priča o popularnom Dud-u. Kratke humorističke priče koje čitaoca dovode do suza su toliko puta prepričane i šerovane po svim društvenim mrežama da je jako teško naći nekog ko bar nije čuo za taj blog. Ono što je posebno zanimljivo jeste to da Dudarim skoro dve godine nije objavio nijednu novu priču, a popularnost tog bloga i dalje raste. S obzirom da je moguće kontaktirati ga, mnogo ljudi je poslalo istu poruku popularnom Dudarimu “Kada ćeš nastaviti sa pisanjem”, a on je uredno svakome odgovorio istom rečenicu “Da znam odogovor na to pitanje, rekao bih ti”.
Stanija
To je jedna slatka devojčica koja se usudila da u doba renesanse predrasuda bude odvažna i drugačija. Nesvakidašnja životna putanja je odvodi u Ameriku, gde osvaja svoje parče zvezdanog neba. Slobodno ćemo zaključiti da je usvojila inostrani recept za uspeh: umesto afera sa ovdašnjim tajkunima i zelenim reprezentativcima nakon kojih ostaje gorak ukus i mantra “ajmo sledeći”, ona u prvi plan gura svoju egzotičnu pojavu, koja osvaja desetine hiljada fanova. Stanija je definicija za moderan pojam starlete- ona nema konkretno zanimanje, niti se zna po čemu je poznata, međutim, retko da postoji neko ko nije čuo za nju. Domaće konkurentkinje su se ubrzo aktivirale s ciljem da pomute njenu slavu, međutim, recept za uspeh krije jednu caku – ne bori se protiv drugih, već isključivo za sebe.
Poslednji Skaut
Šta mu znači taj pseudonim, pitaju se mnogi. Jedan je od pionira bloga u Srbiji, a krilatica pod kojom piše je “Svakodnevica jednog običnog čoveka”. On je sve, samo ne običan. Piše o svemu, o stvarima i situacijama kojih se nikada ne bi setili da nije njega, tragikomičnoj realnosti. Njegovi postovi su zapravo poezija u prozi, u kojoj se prepoznaju i usamljene dušice i osvešćeni ekstraverti. Operisan od sujete, tako svojstvene onima koji se bave bilo kojim javnim poslom, inspiracija, uzor i podrška mnogima koji se odluče baviti pisanjem. Obožava točkove, sluša stariji rok, voli kultne filmove, a ženski likovi iz njegovih priča, ma kako se negativno pokazali, na kraju uvek ostaju dame. E, otud mu nadimak.
Minja
Iliti poznatija kao Minjina kuhinjica. Minja je iz Kraljeva, majka troje dece. Na nagovor prijatelja koji su uživali u njenim specijalitetima, pokreće blog, davne 2007. godine, i verovatno ni sanjala nije u šta će se to pretvoriti. Bilo da pravite pogaču za Božić ili otkačenu tortu ukrašenu fondan testom, kod Minje ćete naći detaljan opis i upustva, uz fotografije “sa lica mesta”. Koliko su njeni recepti popularni, govori činjenica da neki imaju komentara koliko i udarne vesti u dnevnim novinama. Koliko je njen trud cenjen i priznat opet svedoči to da je na Web Festu 2009. proglašena za najbolji blog, koji je odavno premašio cifru od milion poseta. Minjina popularnost ukazuje na još jednu bitnu stvar, preciznije, razbija predrasudu o korisnicima interneta- to nisu dokoni besposleni omladinci, već ljudi (mahom žene) koje žele da naprave nešto lepo za svoje najmilije. Minja je internet iz soba smestila u domove.
Njuzovci
I taman kad smo pomislili da je humoristička scena izumrla, pojavili su se oni. Momci koji pomeraju. Priča o ajkuli svakom je poznata, ali zašto se ljudi i dalje “primaju” na izmišljene vesti? Odgovor je u sloganu sajta, ”Vesti u ogledalu”. Nažalost, svakodnevica nam je takva, da bi se realni događaji kod nas u nekom, hm, normalnijem okruženju tretirali kao čista fikcija, stoga i ne čudi njihovo izvrtanje stvarnosti. Prodaja Telekoma vremenski je ekvivalentna Katičinoj trudnoći u predstavi ”Radovan treći”, tako da ne čudi što su vest o prodaji giganta preko Limunda neki shvatili bukvalno. Oni koji prate Njuz ne znaju čemu više da se smeju – naslovu, čitaocima koji poveruju u njega, ili opet onima koji ne veruju da neko veruje da je istinit. Kako god, možemo da zamislimo kako je njihovim lepšim polovinama: ”Je l’ ozbiljno, ili je ovo neki Njuz?” Zapravo, svi ovo pitanje postavljamo jako često.
Infostud
Ne, nije posredi greška, niti izbor za naj sajt.
”Je l’ radiš negde?”
”Ne, gledam po Infostudu.” Ili:
”Kako je na poslu?”
”Onako, gledam po Infostudu…”
Infostud je u očima internet korisnika a i onih koji ne znaju kako se šalje mejl, karta za budućnost. Nekada je bio asocijacija za novi ili bolji posao, a danas nada da se nešto može promeniti, nabolje. Počevši od upustva kako se pravi CV pa do oglasa za posao od vozača pa do generalnog direktora, postao je deo života svakoga ko želi da unapredi svoju karijeru. O uspehu mladih ljudi koji stoje iza ovog projekta najbolje svedoče oni koji se HVALE da su našli posao baš preko njega. Javna tajna: u nekim firmama mu je zabranjen pristup. Koliko ulazi “u krv” mogu lično da posvedočim.
Radim tri posla i prilično sam zadovoljna. A i dalje ‘gledam po Infostudu’.
Uprava za digitalnu agendu
Da, oni su napravili odličan sajt. Zatim su se povezali sa aktivnim korisnicima interneta i to je naišlo na pozitivan odjek. A zatim su uradili nešto što je državne intitucije napokon vratilo njihovoj svrsishodnosti – okrenuli su se narodu. Bilo da vas zanima da li je regularno plaćanje komunalija preko interneta, kako napraviti svoj blog, ostvariti kontakte ili dobiti određene informacije u vezi weba, oni su tu. Na inicijativu Jasne Matić, prvo preko Facebook stranice a zatim Twitter naloga, napravili su ogroman iskorak i pokazali da internet ne pripada samo društvancetu elitista već i onima od kojih zavisi da li će neko zbog svoje popularnosti biti proglašen za zvezdu, naposletku, od onih koji ga plaćaju. Ako ga posmatramo kao medij ravnopravan radiju, televiziji i novinama (čak i napredniji), zašto bi njegovi putevi bili skučeni i ograničeni?
Sonja Martić je ekspert za profilisanje gradskih faca i vodič kroz ljudske klišee, flegmatična kučka sa ogromnim srcem, koja u sebi nosi neverovatan spoj patrijarhalnog i proevropskog.
