Kada kažemo samba, primarna asocijacija nam bude karneval u Riju, šareni kostimi, mulatkinje koje vrckaju svojim pozamašnim pozadinama i taktovi koji neizbežno nagone na ples.
Samba je ime za skup plesova koje su izvodili afrički robovi u svojoj postojbini, a kao deo kulturnog ili folklornog nasleđa preneli ga u Novi svet, konkretno, na područje današnjeg Brazila. Prvobitno se rasprostranio na obalama Brazila: Rija de Žaneira, Sao Paola, Pernambuka, Bahije, Maranhaoa, a danas samba suvereno vlada brazilskim muzičkim životom. U 16. veku Portugalci su izvršili invaziju na Brazil i kolonizovali ga. Kao novi vlasnici velikih poseda, dovodili su robove iz Konga, Angole, Sudana i drugih afričkih zemalja, koji bi obrađivali zemlju novopečenih bogataša. Etimologija ovog plesa se ogleda u mešavini portugalskih, indijanskih i crnačkih koraka. Ovakav ples se izvodio na obrednim svečanostima koje su se priređivale u čast bogova, a znale su da traju i po nekoliko dana. Jedan od prvih poznatih brazilskih plesova na ovakvim svetkovinam bio je batuque, što je bilo prvo zajedničko ime za plesove s tipičnim bočnim kretanjem. Batuque je bio preteča sambe. Ime samba je izvedenica iz angolske reči “semba”, što znači bočno kretanje, a ovi seckani, kratki pokreti simbolizuju kretanje robova u lancima. Samba carioca, samba del moro i samba baiao su još tri oblika sambe u kojima se ne ogleda samo isprazan ples, već samba kao stil brazilskog života i afričkog folklora.
Još uvek se ne zna sasvim sigurno ko je konkretno stvorio sambu kao muzički žanr. Mogla bi to da bude grupa okupljena oko Tia Ciate (Tia Ciata), žene koja je bila najzaslužnija za podizanje sambe kao muzičkog žanra, na urbani i viši nivo. 1916. je pesma “Pelo Telefone” utemeljila sambu, snimili su je Donga i Mauro Almeida. Pesma je promovisala ritmove ovog sada već brazilskog muzičkog žanra. I raniji snimci su bili prepoznati kao samba, ali se ova pesma smatra prvim istinskim snimkom sambe. Ona je predstavljala sambu iz geta. Godine 1928. je Ismael Silva i grupa samba kompozitora oformila prvu školu sambe. Oni su unapredili muzički žanr kako bi ga prilagodili karnevalskoj paradi. U tom periodu radio je postao veoma popularan i povećao je popularnost sambe širom Brazila. Samba je postala zvanična brazilska muzika, a “Aqarela do Brasil” prva brazilska himna. Različiti samba umetnici krojili su sambu po svojim šnitovima, pa se ona vremenom razvila u različitim pravcima, koji su i dan danas veoma popularni na karnevalima. Jedan stil sambe su stvorili belci i srednji stalež, a to je bossa nova (samba u džez maniru). Karmen Miranda (Carmen Miranda), portugalska pevačica sambe, popularizovala je ovaj žanr izvan Brazila, u svojim mjuziklima i predstavama, noseći šešir sastavljen od tropskog voća, koji je kasnije postao njen zaštitni znak. Od tada je samba doživela metamorfozu, a koraci koji su se pravili uz ovu muziku su postali stilizovaniji. Otvranjem prvih popularnih noćnih klubova gafleiras, plesao se stil nazvan samba-choro ili gafleira samba, a tridesetih godina nastala je i samba de breque, gde su, u pauzama u muzici, izvođači govorili nekakav tekst i sve je ličilo na današnje repovanje. Samba je u Evropu stigla dvadesetih godina, ali je tih godina Evropom vladala Čarlston groznica, tako da nije dobila svoje adekvatno mesto na plesnim podijumima. Posle Drugog svetskog rata, samba polako osvaja srca plesača svojim pojednostavljenim plesnim koracima i svojom lakoćom. Među takmičarske plesove samba je ušla 1959. godine.
Samba je radostan, živahan i razigran ples u kome do izražaja dolaze pokreti kukovima. Ovaj ples se izvodi u taktu 2/4. Za razliku od ostalih latinoameričkih plesova koji se plešu na malom prostoru, samba je progresivan ples i parovi prelaze velike delove plesnog podijuma po plesnom pravcu koristeći mnoge korake i okrete kojim samba obiluje. Samba je ples izuzetno bogat figurama koje se izvode u različitim ritmovima. Kretanje karakteristično za sambu je takozvano odbijanje – bounce, koje se dobija u pokretu stopala i kolena a uz jake kontrakcije mišića u predelu karlice. Stepen korišćenja bounce-a nije isti u svakoj figuri, neke figure imaju malo, a neke uopšte nemaju tu akciju. Za samba kretanje su karakteristični cik-cak smerovi, “paradiranje” i kruženje u prostoru ili u mestu. Sambu često nazivaju južnoameričkim valcerom, jer sadrži podizanje i spuštanje, što su pokreti koji odgovaraju valceru.
Samba je izuzetno ritmičan ples koji se posebno izdvaja među mnogim latinoameričkim plesovima, ali ona nije samo razuzdana i nesputana, već može da se uklopi u sve salonske plesove, baš kao što može da se uklopi uz sve karaktere onih koji je plešu. Stoga zaigrajmo sambu SVI!
Marina Gusev je profesor španskog jezika i hispanskih književnosti koji konstantno pokušava da sagleda život kroz ružičaste naočari kako bi joj lakše pao racionalizam koji je progoni, ne ume da uvija reči u foliju da bi manje bolele, ne voli fragilne ljude i ima Kalimerov sindrom (Nepravda, pa to ti je!). Voli leto, more i sunce, i da je ona “neki Bog” ukinula bi i razglednice sa zimskom idilom.
