U prethodnom tekstu ste mogli da saznate šta je to anoreksija, danas pročitajte šta se dešava kada anoreksija uznapreduje.
Kako počinje?
Početak anoreksije najčešće se vezuje za želju osobe da smrša i zadovolji svoje narcističke pobude. Međutim, postoji mnogo devojčica koje drže dijetu, a nisu anoreksične. Psihičke povrede, potresi, sukobi mogu izazvati ovaj poremećaj, a u anamnezi se često nalazi odvajanje, odbacivanje, smrt u porodici, poremećaj polnog razvoja i sl.
Početak bolesti je najčešće postepen. Osoba počinje da smanjuje obroke, izbegava hranu, žali se na probavne smetnje, nadimanje, bolove u stomaku, gubitak apetita. Nekada uzima hranu redovno, a onda izaziva povraćanje. Želja za hranom u početku i dalje postoji, ali sa neuzimanjem hrane apetit postaje sve manji i manji. Ako nešto i jede – to je isključivo nešto sa veoma malom kalorijskom vrednošću, gotovo da se teško i može nazvati hranom: zelena salata, kisele jabuke, limun… Pored toga uglavnom koriste i sredstva za čišćenje kako bi što pre izbacile i ono malo hrane što unose u sebe.
Uporedo s tim javljaju se i osećajne smetnje – ravnodušnost, depresivnost, plačljivost. Smanjuje se interesovanje za društvene odnose ili oni dobijaju neobična obeležja. Odnosi sa roditeljima, naročito sa majkom, ispunjeni su agresijom i neprijateljstvom.
Neke osobe, dok još mogu, rade ekscesivno fizičke vežbe, idu u duge šetnje i na trčanje, kako bi dodatno izgubile na kilaži, što je zapanjujuće s obzirom na njihovu generalnu iscrpljenost.
Intelektualna uspešnost može biti dobra i u službi zadovoljenja zahteva roditelja, škole i sopstvenih narcističnih težnji.
Ne uzimati hranu znači isto što i ne živeti
Šta se dešava kada bolest uznapreduje?
Kada anoreksija uznapreduje javljaju se telesni simptomi, poput krajnje izmršavelosti (kaheksija); suve, ispucale, perutave, opuštene, blede kože; slabe pokretljivosti udova; suvih usta; opstipacije; usporenog pulsa; sniženog krvnog pritiska i temperature; smanjene masti, belančevina i šećera; povišenog holesterola; gubitka menstruacije itd.
Iako je organska podloga anoreksije nezanemarljiva, važno je ne gubiti iz vida da su brojne telesne, a posebno hormonske promene posledica, a ne uzrok osnovnih smetnji i da postoji tesna veza između neurofizioloških i psihopatoloških procesa.
Depresija
Bliskost između depresije i anoreksije je jasna – ne uzimati hranu znači isto što i ne živeti. Kod anoreksične osobe životni dinamizmi su sniženi kao i nagonske težnje, postoji neprijateljski odnos prema sebi i svetu. Agresija koja je blokirana i neispoljena okreće se unutra i kreira depresiju. A kao što je već rečeno, agresija je energija neophodna za život. Onaj ko potiskuje agresiju zapravo potiskuje svoju energiju i zaustavlja aktivnost. Agresivnost usmerena prema samom sebi najjasniji izraz nalazi u suicidu. Depresija i inače predstavlja bivanje u stanjima koja ne afirmišu život, kao što je apatija, krutost, usamljenost, razmišljanje o smrti.
Prognoza
Razvoj smetnji i prognoza zavise od uzroka i dubine sukoba koji leže u pozadini ispoljenih simptoma, odbrana i spremnosti osobe da se leči. Poremećaj može duže trajati u blažem obliku. Obično se pomoć traži tek kada je gubitak telesne težine veliki i kada su upadljive psihičke promene. U najtežim slučajevima telesno propadanje dovodi do kaheksije i prognoza, bez prinudnog hranjenja i medicinskih postupaka, može biti neizvesna.
Marija Kulović – dipl.psiholog, geštalt psihoterapeut. Reč po reč – psihološko savetovalište.
