Predstavljamo vam nešto veoma interesantno i simpatično, ali pre toga, podsetimo se priče koja stoji iza praznika Noć veštica.
Noć veštica je vrlo interesantan i specifičan praznik koji se obeležava 31. oktobra, a čije poreklo datira još od antičke keltske svetkovine “Samhain” koja je bila posvećena istoimenom paganskom božanstvu. Novu godinu Kelti su slavili 1. novembra, a noć pre, dakle 31. oktobra, slavili su “Samhain” za šta je vezano verovanje da se tada duhovi vraćaju na zemlju i da uništavaju useve. Kelti su pravili velike lomače na kojima su spalljivali useve i životinje kao žrtve božanstvima, a prilikom tih obreda nosili su kostime od životinjske kože.
Upravo zbog toga je danas običaj da se za Noć veštica kostimiramo, a da li znate zašto izdubljujemo bundeve?
Edgar Alan Po – američki književnik koji je stvorio žanr kriminalističkog romana
“Gavran” – delo Egdara Alana Po-a
Sve bundeve koje pravimo i koje svelte za Noć veštica nazivaju se Džekove lanterne po irskoj legendi o pijancu Džeku koji je zbog čašice više ušao u igru sa đavolom. Naime, Džek je jedne noći, razmišljajući kako da dođe do novca za piće, sreo đavola koji je pošao u svoj pohod na ljudske duše. Đavo je naravno odmah je hteo da završi posao, ali Džek nije bio naivan, zatražio je od njega da mu ispuni poslednju želju, naime da mu da novčić kako bi popio poslednje piće, a sve u nadi da će moći da povrati svoju dušu. Kako đavo nema novca, pretvorio se u novčić a Džek ga je brže bolje stavio u torbicu za novac na kojoj se nalazio izrezbaren srebrni krst. Krst je, kao što znamo, đavolov ljuti neprijatelj. Zarobljen u kutiji, đavo je Džeku ponudio još deset godina života ako ga oslobodi. Postigli su dogovor, Džek je oslobodio đavola a ovaj mu je vratio dušu.
Opet gavran ali ovog puta kao simbol knjige “Bratstvo Gavran” američke književnice Megi Stivoter
Šerlok Holms – privatni detektiv koji se pojavljuje kao glavni lik u nizu književnih dela britanskog pisca Artura Konana Dojla
Nakon 10 godina, đavo se vratio po Džeka koji poklonjeno vreme nije pametno iskoristio, dakle ni za šta drugo nego da i dalje pije. Ipak, ni ovog puta nije želeo tek tako da prepusti svoju dušu đavolu, ponovo je zatražio uslugu koja se sastojala u tome da mu đavo ubere jabuku sa obližnjeg drveta. Kako je jabuka bila visoko, đavo se popeo Džeku na ramena, skočio na drvo i u tom trenutku, snalažljivi Džek je u koru drveta urezao krst i ponovo ga zarobio. Ovog puta pristao je da ga oslobodi samo ako obeća da više nikada neće dolaziti po njegovu dušu. Đavo je održao obećanje i više nikada nije posetio Džeka.
Zmaj Safir iz serijala knjiga “Nasleđe” autora Kristofera Paolinija
Međutim, kada je jednog dana Džek preminuo, uputio se ka nebu odnosno raju ali je naišao na zatvorena vrata zbog njegovog razvratnog života. Nisu ga hteli čak ni u paklu. Džeku nije ostalo ništa drugo nego da se vrati i luta dok mu se ne otvori ili raj ili pakao. Kako bi osvetlio sebi put Džek je izdubio bundevu i napunio je žeravicom. Da li je Džekova duša našla mir ne znamo, ali ova priča je uvod u praznik koji se naziva Noć veštica koji su Irci iseljenici u Ameriku počeli da obeležavaju negde između 1750. i 1800. godine odakle je počeo da se širi u druge zemlje.
Hari Poter, glavni lik istoimenog serijala knjiga autorke Dž.K. Rouling
Dakle, Džekova bundeva i žeravica u njoj predstavljaju osnov za tradiciju izdubljivanja i urezivanja raznoraznih oblika u bundeve. Uglavnom, urezujemo strašne likove koje svetlost svećica čini još misterioznijim i strašnijim.
“Bezglavi konjanik” – delo američkog književnika Vašingtona Irvinga
Ipak, ovog puta smo za vas pripremili nešto sasvim drugačije. Nešto što je povezano sa ovim praznikom i izdubljivanjem bundeva, a opet i sa književnošću. Reč je o književnim bundevicama. To su bundevice izrezbarene u obliku poznatih književnih likova (autora ili likova iz književnih dela).
“Karolina” – delo engleskog autora Nila Gejmena
Sigurni smo da će vam se dopasti.
“Izabrana” – prva knjiga triologije američke književnice Ali Kondi
Dekorišite bundevice na ovaj način, bilo za sebe, svoju decu ili mlađu braću i sestre, verujemo da ćete uživati kako u procesu dekoracije tako i u finalnom proizvodu. Ovo je vrlo zanimljiv način da deci podstaknete interesovanje za čitanjem knjiga.
“Alisa u zemlji čuda” – delo engleskog pisca Čarlsa Latvidža Dodžsona
