Parkovi u velikim gradovima se obično smatraju oazama za beg, zelenim ostrvima u morima betona i čelika.
Kada priđete Haj Lajnu (The High Line) u Čelziju na zapadnoj strani Menhetna, prvo što vidite je upravo stvar od koje se beži u gradske parkove – gruba, teška, metalna struktura koja podržava uzdignutu prugu koja je nekada služila za prevoz teretnih vagona do fabrika i skladišta i izgleda, iz daleka, više kao napuštena relikvija nego kao urbana oaza.
Doskora je, zapravo, Haj Lajn bio urbana relikvija koja je oronula stajala u sred Čelzija koji je postajao naselje galerija, restorana i finog, lagodnog života. Gradska uprava Njujorka je bila rešena da ukloni ovaj ružan, mrtav teret iz elitnog naselja koje je tek trebalo da prosperira. Gradonačelnikovi ljudi tada nisu uviđali koliko greše.
Skoro čitavu dekadu nakon što su pokušali da sruše Haj Lajn, on je pretvoren u jedan od najinovativnijih i najpoželjnijih javnih prostora u Njujorku, a možda čak i celoj zemlji.
Crni čelični stubovi koji su nekada podržavali napuštenu prugu sada drže uzdignut park – delom promenadu, delom gradski trg, delom botaničku baštu. Najjužnija trećina, koja svojim delom prelazi preko Desete Avenije, otvorena je na leto 2009. Ovog proleća je otvoren i drugi deo, koji proširuje park dodatnih deset blokova, otprilike za jednu milju. A, vrlo uskoro će i ostatak Haj Lajna biti završen.
Šetnja duž Haj Lajna nije nalik nijednom drugom doživljaju u Njujorku. Lebdite oko 8 metara iznad zemlje, u isti mah i povezani sa uličnim životom i udaljeni od njega. Možete sedeti okruženi pažljivo poređanim biljkama i uživati u zalasku sunca iznad Hadson reke ili možete šetati promenadom koju naizmenično seku slike starih zgrada i onih novih, modernih. Haj Lajn nikada neće prestati da vas oduševljava i iznenađuje. Još jedna od neverovatnih stvari u vezi ove konstrukcije je to što, bez čekanja, raskrsnica i semafora, deset blokova prođete jednako brzo koliko i dva.
Njujork je grad u kome se lepe stvari retko dešavaju lako i u kome su dobre zamisli često ugrožene, ako se uopšte sprovedu u delo. Haj Lajn je srećan izuzetak, ona retka njujorška situacija u kojoj je sjajna ideja ne samo izvedena, već je ispala bolje nego što je to iko mogao zamisliti. Ne dešava se često, ni u jednom gradu, da neobično sofisticiran koncept za javno područje prođe čitav put kroz proces dizajna, političke procese i teške procese konstrukcije. Haj Lajn je zamišljen kao dugačka, vijugava traka sa specijalnim epizodama, različitim varijacijama, ali jedinstvenim doživljajem.
Pravi heroji ove priče su Džošua Dejvid (Joshua David) i Robert Hemond (Robert Hammond). Ova dvojica mladih umetnika su, na jesen 1999., oformili klub Prijatelja Haj Lajna (Friends of the High Line) koji je za cilj imao da spreči rušenje ove konstrukcije. Isprva su njihova očekivanja bila skromna i pokret je sporo napredovao.
2001. godine, desio se legendarni napad na Svetski trgovinski centar i članovi grupe su pomislili kako niko više neće mariti za Haj Lajn u tom trenutku. Međutim, nisu bili u pravu. Interes za početničke projekte u urbanom planiranju i dizajnu je naglo porastao i, smatrajući da je to najmanje što mogu učiniti, ljudi su počeli da reaguju i doprinose ideji.
2003. godine, Džošua i Robert su rešili da organizuju ”idejni konkurs” – neformalni arhitektonski konkurs, poziv za sve koji su hteli da doprinesu idejnom dizajnu toga šta bi Haj Lajn mogao da postane. Očekivali su samo nekoliko desetina predloga sugrađana. Dobili su 720 prijava iz 36 različitih zemalja.
Kako se Njujork dalje oporavljao od traume koja ga je zadesila 11. septembra 2001., Prijatelji Haj Lajna su nastavljali da se šire. Privlačili su pažnju fondova mladih menadžera i izvršnih odbora agencija za nekretnine, ljudi koji nisu bili još dovoljno ostvareni da pristupe odborima velikih gradskih kulturnih institucija, ali koji su bili voljni da ostave trag. Uskoro je Majkl Blumberg (Michael Bloomberg), bilioner koji je dugo bio jedan od najvećih donatora gradskim kulturnim institucijama, ponudio Haj Lajnu podršku. Gradska uprava je uspostavila dogovor sa Prijateljima Haj Lajna i rad na novom parku je počeo sa pozamašnim budžetom. Više od 300 miliona dolara je uloženo u projekat sa raznih strana.
Od dana kada je prvi sektor Haj Lajna otvoren u junu 2009., park je postao jedan od najvećih gradskih atrakcija. Vrtoglav uspeh Haj Lajna je pružio zadovoljstvo ne samo njegovim spasiocima, već i širokoj gradskoj, a i svetskoj populaciji.
Kristina Grabež je marketing guru i melanholična Beograđanka koja voli da zagrebe u svaku umetnost. Možete je videti kako svakodnevno šparta od izložbi slika do koncerata i pozorišnih predstava, balansirajući svoju džigljavu malenkost na ultratankim dvanaesticama. Njen svojevrstan pristup modi gospođica deli sa svetom na blogu Modern Giraffe.
