Dame literature: Helena Trojanska

Dame literature: Helena Trojanska

Stari Grci su lepotu, koju su svi narodi poštovali, uzdigli na, do tada neviđen, pijedestal. U Afroditi su sabrali sve ženske draži i miline, stvorivši idealnu lepotu. Docnije u Pandori (svim obdarenoj, kako joj ime glasi) i Heleni, lepota je instrumentalizovana – s obzirom na to da neke stvari mogu samo njoj (lepoti) poći za rukom. Lepota je bila san svakog, pa ne čudi da su se u njoj nadmetali – kako žene, tako i muškarci, naročito o svečanostima, jer je ona uvek bila svojstvo bogova i Bogu ugodnih ljudi. Takvi su uživali povlastice, a ženska lepota kao viši njen oblik bila je najvrednije svojstvo žene. Tako kad je čuvena lepotica Frina bila optužena za bezboštvo, njen branitelj joj je na grudima iscepao haljinu i pokazao sudijama njene obnažene grudi. “Sudije obuze sveti strah pred božanstvom i oni se ne usudiše da ubiju proročicu i sveštenicu Afroditinu”, kazuje nam Atenej. Eto kakva je kultura iznedrila i Helenu, lepoticu bez premca do današnjeg dana, kojoj su i boginje zavidele na lepoti i koju Miloš N. Đurić naziva “psihozom za celu Heladu”. Ali kakva je bila njena sudbina i da li je takva i tolika lepota moć ili, pak, kob?

Rođena je u požudi velikog boga Zevsa koji je prerušen u labuda obljubio njenu majku Ledu, a odrasla je kao jedno od četvoro dece kralja Sparte.

Legenda kaže da je njen otac u žrtvama zaboravljao na Afroditu koja ga je kaznila verolomnim kćerima. U toj predodređenosti, nadaleko čuvena po lepoti Helena već je sa deset godina postala žrtva muške požude – oteo ju je Tezej, veliki junak i kralj atinski, tada već stariji čovek, no braća su je izbavila. Neki kažu da je nije obljubio, već da je do izbavljenja boravila kod majke Tezejeve. Kako bilo, detinjstvo, za antičku ženu retko spokojno doba života, Heleni je već donosilo nespokoj.

139 Dame literature: Helena Trojanska

Rekonstrukcija šminke kakvu je Helena nosila u dokumentarcu “Bettany Hughes” na History kanalu

Kada je stasala za udaju, prosci su u velikom broju opsedali njen dvor. Najveći i najbolji među junacima skupili su se da traže njenu ruku. Njen otac, bojavši se neprijateljstva među junacima, posluša mudrog Odiseja da pusti Helenu da odabere sama svojom voljom. Ovaj presedan da devojka sama bira svog supruga, govorio je o auri Heleninoj više no bilo koji glas koji se o njoj Heladom širio. Ova lepotica, kao ravnopravna muškarcima, izabrala je stasitog i hrabrog Menelaja sa kojim je godinama u miru vladala, rodivši mu kćer Hermionu.

No, daleko, na drugoj strani Egejskog mora, tri najmoćnije boginje (Hera, Atena i Afrodita) skupile su se da Paris, sin kralja Troje, odluči koja je od njih najlepša. Darovi koje su mu nudile u slučaju da presudi u njihovu korist, govorili su o statusu koji je lepota uživala čak i na samom Olimpu, neočišćenom od ljudskih strasti. Tako se Paris našao pred izborom: da bude najveći car, najveći junak ili da ima najlepšu ženu pod Olimpom. Nagrada koju je odabrao govorila je, pak, o statusu koji je lepota uživala na zemlji i tako je Helena, nagrada sujetne boginje Afrodite, pripala Parisu.

Sada je ona iz sreće nanovo zapala u nemilost, izazvavši deset godina stradanja.

234 Dame literature: Helena Trojanska

Dante Gabriel Rozeti,1863 - Jedna od brojnih slika inspirisana Helenom

Ipak, lepota koja joj je već u dva maha donela nesreću, sada joj je donosila simpatije i praštanje stanovnika Troje kojima je oduzimala dah samim svojim prisustvom. Starci za koje su zemaljske radosti gubile draž, zaboravljali bi nevolje dugog rata i kada bi ona prošla uzdisali bi:

“Zamerke nema Trojancu ni Ahejcu s nazuvkom lepim

što zbog ovakve žene već odavno podnose jade:

obličjem ona veoma na besmrtne boginje liči.”

I upravo ovi stihovi odaju najveću počast junakinji ove istorije… Dar koji je nju krasio nije isti u percepciji svih ljudi i perioda čovečanstva. Homerovo (Hómēros) majstorstvo upravo leži u takvim postupcima. Jer, koliko mora biti božanski njen lik, kad su starci kojima sinovi zbog nje gube živote, davali za pravo onima koji su zbog nje poveli desetogodišnji rat.

Ipak, nekad neosvojiva Troja pade, a ona kojoj je smrt već uzela Parisa i koja je poput trofeja sada pripadala njegovom bratu Dejfobu, bi stavljena pod mač besnog Menelaja. Otac njene kćerke, kog je nekad sama odabrala, nadvio se nad njom u svojoj osveti. U tom trenu tkanina skliznu sa lepog tela i otkri bele grudi. Mač pade na tle, a lepota koja je spasila kasnije i Frinu, donela je oprost i Heleni. Ona, cilj rata, a “docnije najlepša svrha pobede, biva izdignuta iznad gomile mrtvaca i zarobljenika i nalazi se na vrhuncu moći svoje lepote”, slavi Gete (Goethe) ovu Spartanku.

Odvedena je ona natrag u Spartu – gde je povratila poštovanje naroda, uz kajanje za sve zlo koje je izazvala. Život ove lepotice bio je izuzetan i s obzirom na to da je bila lepota sama, nije joj mogao pripadati. Bivala je trofej, nagrada, uzrok stradanja, a nit takve sudbine se nije prekinula ni nakon njene smrti. Obitavala je nakon smrti na Jelisejskim poljima, ali je postala, po Tetidinoj želji, supruga njenog sina, velikog Ahileja.

Lepoti, na koju je možda čak bila i osuđena Helena, data je sudbina koja se uzdigla visoko nad sudbinama većine žena. Vodila ju je od muškog prava da sama odabere sa kim želi provesti svoj život do otmice i nesreće.

Helena nakon Antike

Njen put i putenost mamili su misli i želje muškaraca do danas, pa Heleninu životnu priču čitamo sa bar dve dopunjene epizode. U jednoj Rasinovoj drami srećemo Eriflu, mladu devojku, za koju se ispostavlja da je Tezejeva i Helenina kćerka, začeta za njene otmice i koja biva žrtvovana Artemidi. Ona nam osvetljava, kako Helenin život, tako i mržnju koju Klitemnestra, Helenina sestra, oseća prema njoj – zbog pažnje koju je uvek uživala i smrti u koje šalje Klitemnestrine najbliže.

333 Dame literature: Helena Trojanska

Holivudska predstava Helene u filmu “Troja”, 2004. godine

Zatim je i Faust, najmoćniji čarobnjak koji je prodao dušu đavolu, poželeo nju, najlepšu ženu na svetu. U Geteovoj obradi ovog kazivanja, Mefisto je otima iz Menelajeve palate u doba kada se nakon rata vratila kući, traživši svoj mir. No, lepota koja je krasila nju ne poznaje ni gospodara ni mir. Čarobnjaku ona rađa sina zvanog Euforion, poletnog i prkosnog. Kako sreća Zevsovoj kćeri nije bila data, mladog Euforiona umori grom. Helena je bila očajna. Bez svoje volje provela je život nošena moći muškaraca. Ona, koja je stajala nad svim ženama, sada je raširenih ruku molila Had da je primi. Tražila je spokoj.

Priča o najvećoj lepoti ljudima datoj nije glamurozna kao što se na prvi pogled može činiti. Helenu su požuda i nasilje pratili kroz ceo život, a to što je pripadala najvećim među ljudima nije joj velika uteha. Više od optuženja za dugi Trojanski rat ona zaslužuje naše saosećanje… Helenina lepota bila je božanska, a oko “njenog vrata svio se kozmos”. Ipak, želja za posedovanjem ostala je jedan od pokretača čovečanstva, a u njegovoj istoriji je lepota oduvek igrala važnu ulogu. Priča o njoj naročito je značajna danas, u veku u kom je sve prožeto estetskim, i to ne u smislu u kojem su je stari Grci doživljavali kao harmoniju.


Tanja Lalić voli sve što je lepo: dobre knjige, film, fotografiju, inspirativne ljude i prirodu. Cilj joj je da što veći broj ljudi zarazi virusom umetnosti.