Govoriš sebi kako ljudi više ne umeju da vole, kako muškarce jedino zanima seks za jedno veče, da se osećanja smatraju slabošću i da nikad nećeš ni sresti nekoga ko želi da te upozna kao osobu, da te svi oni posmatraju samo kao komad mesa… Možda treba da budeš sama i možda je tako i najbolje. Više se ne nadaš da ćeš sresti svoju srodnu dušu, savremeni odnosi koje gledaš oko sebe i koji ti se nude, totalno te razočaravaju.
Zabavljala si se sa nekima koji su te loše tretirali, a onda su te ostavili i zaključila si da su svi isti. A posle toga si izlazila sa pogrešnim tipovima i dokazala sebi da si u pravu. Ne možeš da nađeš nikog ko zaslužuje tvoju pažnju, a kad sretneš nekog takvog, on te ne zanima i ne uspevaš da mu posvetiš osećanja koja on zaslužuje. Nešto nije u redu sa tim ljudima. Muškarcima. A možda nešto nije u redu ni sa tobom, kad ti se nikad ne dopadnu oni koje razumom procenjuješ kao vredne i dobre.
Na loše momke si ljuta, što su površni i nezainteresovani, a zanimljivi, na dobre momke si ljuta što su dobri a dosadni, na sebe si ljuta što nikako ne uspevaš da se prilagodiš, da se uskladiš, da spustiš standarde, ili da se dogovoriš sa sobom kako da napraviš kompromis. Frustracija na sve strane, gde se god okreneš. Nemaš mira, a ogorčenje se taloži.
