Nedvosmisleno je da se način života danas, bez preterivanja, svakodnevno menja. Retki su oni koji imaju mogućnosti da u svakom danu postignu sve što su naumili, a da pritom imaju makar malo vremena da predahnu, opuste se i predaju introspekciji koja je s vremena na vreme svima potrebna. Svi se mi preispitujemo, pa makar i u hodu, ali većina brzo živi, brzo donosi odluke i traži instant odgovore na pitanja kojima se drevni čovek u potpunosti posvećivao. Okolnosti modernog života, ma koliko napredne, dovele su do toga da o svemu znamo osnovno, ako i toliko, ali to prihvatamo i time se zadovoljavamo jer nam je kratak dan i čini se da je uvek premalo vremena za sve.

U tom haosu, ljudi ipak teže da se na bilo koji način oslobode stresa, pa nije slučajno što su časopisi prepuni različitih saveta i tehnika kako da se zdravo hranimo, fenomenalno izgledamo i da se dobro osećamo. Među popularnim metodama opuštanja i istezanja posle napornog dana je i drevna indijska veština joga. Iskustvo je pokazalo da joga povoljno utiče na zdravlje, pa su indijski lekari metode tradicionalnog duhovnog učenja počeli da primenjuju kao terapiju početkom dvadesetog veka.

Danas gotovo sve klinike u Indiji primenjuju terapiju jogom, a ovaj trend se ustoličio kako na Zapadu, tako i kod nas, kao efikasan prevashodno u borbi protiv stresa i napetosti. Raznovrsne vežbe disanja i opuštanja pomažu i u lečenju artritisa, srčanih tegoba, visokog pritiska i migrena. Joga pokreće procese u organizmu koji su potrebni za pravilan rad metabolizma, pravilno držanje i elastičnost mišića. Nesumnjivo je da njena primena koristi zdravlju, ali treba imati u vidu da joga potiče iz daleko značajnije duhovne filozofije na kojoj počiva hinduizam.

Ukratko, joga položaji ili asana treba da pomoću tela podstaknu duhovno uzdizanje dok se ne postigne potpuno oslobođenje duše od beskonačnog ciklusa života (samsaru) koji čine rođenje, smrt i reinkarnacija. Potpuno oslobođenje duše je mokša, a joga je put kojim svaki učenik (jogi) korača i prolazi kroz osam faza na svom putu ka samospoznaji.

Prva faza je jama, savršeni moral koji sprečava čoveka da zloupotrebi unutrašnju snagu. Sledeća faza je nijama koja obavezuje na strogo poštovanje svakodnevnih vežbi. Asana je treća faza, a sastoji se od položaja koji treba da umire sve nevoljne pokrete i doživljaje. Zatim sledi pranajama , put koji regulacijom disanja reguliše tok misli. Peta faza pratjahara je razdvajanje misli od konkretnih stvari, a šesta se zove dharana tokom koje se vežba potpuna skoncentrisanost na samo jednu misao. U sedmoj fazi, dhjani, poništava se bilo kakva misao hipnotičkom kontemplacijom, dok je poslednja fazi, samadha, kontemplativni trans u kojem nestaje srž svakog čoveka, Atman i stapa se sa vrhovnom stvarnošću koja se zove Brahman.

U praksi se ovaj deo koji se tiče fizičkih vežbi izdvojio kao veština koja ljudima čini dobro i oporavlja telo i duh. To je hatha joga koja se zasniva na gimnastici, kontroli disanja i misli. Ko se bavi jogom zasigurno primećuje da ima bolju koncentraciju i ravnotežu, a to se postiže ujedinjenim delovanjem tela i duha. U mnogim člancima opisano je da joga podstiče uravnoteženost i samopouzdanje što je i logično s obzirom na to da učenici joge teže da ostvare samospoznaju. Isto tako joga omogućava energiji da se nesmetano kreće u organizmu što se pozitivno odražava na našu spoljašnjost.

Međutim, pravi rezultati mogući su isključivo uz iskusnog učitelja. Pravilno izvođenje joge je važno da bi efekat vežbanja ispunio makar taj deo smisla cele filozofije koji se odnosi na prve korake opuštanja i uplovljavanja u kontempliranje, što je ta varijanta joge za poneti koja je zauzela svoje mesto u popularnoj kulturi i postala nezaobilazan trend širom sveta.

Nije mnogo onih koji žele da saznaju i dožive više, pa se spakuju i odu u Indiju u potrazi za smislom, podvrgnu se kompleksnim izučavanjima religije i posvete shvatanju ovog jedinstvenog učenja. Većina uzima od cele priče onoliko koliko joj treba da ostane zdravog tela i razuma, čast izuzecima, naravno. To svakako ne može da škodi, ali nije loše da ponekad zakoračimo za nijansu dalje od onoga što je trend. Ko zna šta možemo da otkrijemo ako se na kratko odreknemo onoga za poneti.

Maša Lopičić

Editors choice