Ovo će biti verovatno najkontroverzniji tekst koji sam do sada napisao, nakon kojeg će me verovatno dosta ljudi ukloniti iz liste prijatelja.

Povodom frke u javnosti rešio sam da pročitam gomilu tekstova o pederima. Isklljučivo Wikipediju i naučna istraživanja, nikakva privatna mišljenja i prepucavanja između gej i strejt populacije na netu. I zaključak je sledeći.

Pederi se rađaju takvi. Ne postoji nijedna naučna studija po kojoj osoba rođena “strejt” može postati peder ako posmatra pedere u svojoj okolini.

Pederi nastaju tako što centar za seksualnost embriona u trećem mesecu trudnoće ne primi dovoljno testosterona. Rađeni su eksperimenti na miševima koji to pokazuju. Ukinu majci miša lučenje testosterona dok je trudna i paf – rodi se Miki Maus koji naskače druge miševe.

Ovo je dokazano tek u poslednjih deset godina, jer je postalo moguće snimati mozak embriona magnetnom rezonancom.

Takođe je objašnjeno i zašto neki likovi imaju feminizirane pokrete a vole žene i obratno. Postoje dva centra u mozgu koji moraju da prime testosteron, jedan za ponašanje, drugi za seksualnost. Ukoliko samo jedan od njih primi dovoljno testosterona, rodi se feminizirani muškarac koji je “strejt” ili “dlakavi mačo” koji je gej.

Dokazano je i da se ovaj poremećaj lučenja testosterona može javiti ako je trudnica pod nekim jakim stresom u trećem mesecu. Dakle, muškarci, ukoliko želite da vaš sin ne bude peder i da vam se “ne zatre loza” bolje se pobrinite da vaša žena ne mora da ide na posao dok je trudna, da se zdravo hrani, izbaci cigarete itd.

Eksperiment

Nakon svega što sam pročitao, pošto verujem u nauku, rešio sam da napravim jedan ekstremni eksperiment na samom sebi. Eksperiment je sledeći:

Gledaću gej porniće.

Ukoliko se ne budem napalio, u pravu je nauka a ne crkva. Nauka je uvek ispadala pametnija od crkve, pa se ne bojim. Hajde baš da vidimo.

Otvaram Google i kucam “gay tube”. Izlazi mi sajt sa hiljadama pederskih pornića. Odlično, baš ono što mi treba.

Narednih sat vremena gledao sam apsolutno sve vrste pederskih pornića koje postoje. Gledao sam crne, plave, riđe… feminizirane kao devojčice i dlakave nabildovane u svim kombinacijama i pozama. Brkate, emo, bildere, tinejdžere, ćelave… Ovaj njemu puši, onaj drugi ga guzi… sve poze koje mogu da se smisle…

I ništa. Nisam se napalio ni jednog jednog trenutka. Čak ni neki žmarci da me prođu kroz telo, a kamo li erekcija.

Pokušavao sam potom žešće da se trudim, da se uživljavam u ulogu… fokusirao sam se i zamišljao da sam ja onaj kome puše ili koji puši. Onaj koji guzi ili koga guze. U sve uloge sam se uživljavao.

I opet ništa. Nema ni traga uzbuđenja u meni.

Zatim sam probao da zamišljam muškarce koje poznajem, svoje prijatelje. Zažmurio sam i zamišljao sam svakog od vas koji sada čitate ovo kako se ljubimo. I opet ništa. Na momente sam osetio blago gađenje, ali uglavnom bez emocija. Kao kad gledam u posudu za kafu ili daljinski upravljač.

Čisto da proverim da li je moja seksualnost u redu, odlazim na običan “strejt” porno sajt. Istog momenta kada se na sličicama pojavi gomila nasmejanih ženskih lica i golih tela, mojim telom konačno projuri krv i rodi se ta emocija koju sam bezuspešno pokušavao da kreiram gledajući pedere.

Zaključak. Nisam peder i ne mogu postati peder. Na veliku žalost nekih mojih Fejsbuk prijatelja.

I na kraju, poenta ovog teksta.

Vaša deca su bezbedna. Ukoliko se nisu rodila sa pederskim sklonostima, mogu da gledaju pedere po ceo dan, neće postati pederi.Nemojte se informisati o biologiji ljudske seksualnosti u crkvi i kod vašeg ćaleta koji je iz prošlog veka, čitajte knjige, Wikipediju i poslednja naučna istraživanja.

Ovaj radikalni eksperiment na sebi sam uradio da bih zapušio usta svima koji pričaju da je opasno za decu da gledaju pedere.To nije nikakvo seksualno opredeljenje, to je najgluplji naziv ikada. Pa neće deca jednog dana da se opredele, kao kad biraju stranku. To je urođena seksualnost i tu nema pomoći.

I na kraju, svi koji žele da me uklone iz prijatelja nakon ovog teksta, mogu to uraditi na donje levo dugme “Remove From Friends”.

Hvala.


Tekst je preuzet sa Facebook profila Istoka Pavlovića. O Istokovom stilu ste već imali prilike da čitate ovde.

Editors choice