Svesno roditeljstvo je relativno nov pojam, koji je zamenio „odgovorno roditeljstvo“ iz prošlog veka. Naravno, odgovornost nije prevaziđena i odbačena, ali da bi bila shvaćena i praktikovana na zdrav način, najbitnija je svest. Svesni roditelji se bave sobom, osluškuju i poštuju svoje dete, ne primenjuju princip nagrade i kazne (emotivno uslovljavanje) ne dresiraju ga, posmatraju ga kao ličnost sa sopstvenim potencijalima koje su oni dužni da prepoznaju, podstaknu i usmere. Svesni roditelji uče od svoje dece, svakodnevno. Ovo su osnovni principi svesnog roditeljstva, koje je postavila dr. Aletha Solter, švajcarsko-američki razvojni psiholog i stručnjak za povezanost roditelja i dece, ranu traumu i disciplinovanje bez kažnjavanja, osnivačica Instituta za svesno roditeljstvo.
Svesni roditelji ispunjavaju potrebu svog deteta za fizičkim kontaktom (držanjem, nošenjem, maženjem …), bez straha da će tako “razmaziti” dete.
Svesni roditelji prihvataju sve emocije svog deteta, bez osuđivanja – nema negativnih i neprihvatljivih osećanja, sva su validna i dete je slobodno da ih oseti i izrazi. Koliko god želeli da uteše i umire dete, svesni su da ne mogu da spreče tugu, ljutnju, frustraciju i ne pokušavaju da zaustave dete u otpuštanju bolnih osećanja kroz plač i izraze besa.
Svesni roditelji detetu pružaju stimulaciju koja odgovara njegovom uzrastu i veruju mu da će dete učiti u sopstvenim tempom i na svoj način. Ne požuruju dete da što pre uđe u sledeću fazu razvoja.
Svesni roditelji ohrabruju svoju decu u učenju novih veština, ali se ne bave procenjivanjem i prosuđivanjem rezultata – ni kritikom, ni procenjujućom pohvalom.
Svesni roditelji svakodnevno odvajaju vreme tokom koga će detetu posvetiti punu pažnju. Tokom tog posebnog, kvalitetnog vremena, oni posmatraju, slušaju, reaguju i pridružuju se detetu u igri (ako ih ono pozove), ali ne usmeravaju njegovu aktivnost.
