Možda kod nas, kada je estrada u pitanju, važi deviza “bitno je samo da se rimuje”. U dole navedenim stihovima rime nisu sporne, ali sporno je šta je to pisac hteo da nam kaže. Ovo je naša lista najsmešnijih stihova, a vi ćete je verovatno dopuniti svojim favoritima.

1. “Kuku lele, kuku lele, ima glavu kao tele. Kuku lele, lele kuku, imam papke ’mesto ruku.” (MC Stojan, “Kuku lele”)

2. “Kakav nos takav i ponos, što u izlogu, to i u radnji, bićeš moja, kunem ti se, izdaću te slatkoj patnji.” (Zoka Bosanac, “Kakav nos, takav i ponos”)

3. “Vendeta, vendeta, dobro znaju me svi loši momci koji vode ovo podzemlje. Vendeta, Bereta, tako zovu me, sad oseti hladan ukus moje osvete.” (Vesna Vukelić Vendi, “Vendeta”)

4. “Tako dobar si, dobar si znaš i ti, znaš da si najbolji i da to me pali. Tako nadmen si, ego ti veliki, moj osmeh kaže ti da baš to me pali. Tako uobražen i tako umišljen, a ja i ne krijem da to me pali.” (Dunja Ilić, “Euforija”)

5. “Da se kola, da se kola na rakiju pale, ti bi doš’o da mi ljubiš moje usne male.” (Vera Matović, “Imaš kola, al’ nemaš benzina”)

6. “U našem filmu mnogo je truloga, žiri će morati da se postara da tvoja glavna muška uloga dobije Oskara. Kad jednoga dana dođeš do Kana, prepunog slavnih, moćnih i lepih, imaćeš puno naslovnih strana, kad nogom kročiš na crveni tepih.” (Indira Radić, “Crveni tepih”)

7. “Muzika nek gruva, ti skupljaj poene, hoću dok me ljubiš, da čujem sirene. Požuri polako prema zlatu svom, pozivam te na ljubavni maraton.” (Snežana Babić Sneki, “Ljubavni maraton”)

8. “Bomba, bomba, mala bomba, hoće sa mnom sve da proba, pamtiće me mala bomba, puna dima biće njena soba. Bomba, bomba, mala bomba, hoće sa mnom sve da proba. Bomba, bomba, biće tajac kad je sredi ovaj specijalac.” (Mile Kitić, “Bomba”)

9. “Hej, žene, žene, kad dođe sudnji dan, nijedna od nas neće otići u raj.” (Vera Matović, “Pitala sam popa”)

10. “Al’ kuda udara ta gljiva ludara, mesec sunce otera, spasa nam nema. Drvo do drveta, dugme do dugmeta, krevet do kreveta, svadba nam se sprema.” (Đogani, “Gljiva ludara”)


Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je bloga Svet obojen rečima.

Editors choice