Nobelovac Herman Hese (Hermann Hesse) , nezaobilazan u istoriji svetske književnosti 20. veka, postao je globalno popularan tek nakon smrti šezdesetih i sedamdesetih godina, kada su ga otkrili pripadnici mlade hipi generacije. Njegova posvećenost traganju za samoostvarenjem i smislom postojanja načinila ga je kultnom figurom “dece cveća”. Heseovi romani “Sidarta”, “Demijan”, “Stepski vuk”, “Narcis i Zlatousti”, “Igra staklenih perli”  i brojna druga dela snažno su uticala na duhovni razvoj mladih ljudi širom planete.

Herman Hese je rođen 2. jula 1877. godine u Kalvu, Virtemberg, u Nemačkoj, u porodici hrišćanskih misionara. Nakon uspešnog pohađanja Latinske škole u Kopenhagenu, Hese je počeo da pohađa Evangelističku teološku bogosloviju 1891. godine po želji svog oca. Ovde je Hese već počeo da pokazuje svoj buntovni karakter i već naredne godine je pobegao iz Bogoslovije. Iste godine, u maju, Hese pokušava da izvrši samoubistvo. Prvo je o njemu brinuo sveštenik, da bi ga posle smestili u duševnu bolnicu. Svoje gađenje prema konvencionalnom školovanju opisao je kasnije u romanu „Ispod točka” (1906).

Kao i mnogi njegovi likovi i Herman je imao problema sa ženama. Neposredno pre njegovog prvog braka, Hese je pisao prijatelju o Miji (Marija Bernoulli) navodeći da je to žena koja “ u obrazovanju, životnom iskustvu i inteligenciji najmanje jednaka, starija od mene,  u svim aspektima nezavisna”. Tokom rata naglo su se pogoršali i Heseovi odnosi s prvom suprugom Marijom Bernoli, s kojom je imao tri sina. Iskustvo kroz koje je prošao u svom prvom braku Hese je opisao u romanu „Rozalda“. Emotivno nezadovoljstvo, kao i duboka potresenost zbog dugogodišnjih ratnih strahota, uveli su ga u veliku duševnu krizu, zbog koje je odlučio da se podvrgne psihoterapiji.

Slika116 Ljubavi svetskih pisaca: Hermann Hesse

Herman Hese

U okviru tog vremena Herman ipak fundamentalno poštuje Mariju i njen stav, i još uvek se trudi da je smatra što jačom može. Hese piše da je i nakon razdvajanja bio njoj posvećen i zapisuje: “… Pre svega ona je živela sa cvećem i muzikom i o knjizi o njemu, u usamljenoj tišini… Nekada je bilo tako delikatno i strano da je sve boli, a ona se lako dovela do suza…” Ubrzo je organizovano raspuštanje domaćinstva u Bernu. Posle mnogo pokušaja da spasi brak i Marijinog nervnog sloma zbog kojeg je završila u duševnoj bolnici, Hese se po završetku rata razveo od nje. U svojoj starosti ona povlači svog sina sa sobom i kasnije u 95-oj godini umire.

Njegov drugi brak bio je sa pevačicom Rut Venger (Ruth Wenger) koju je upoznao 1919. godine. Trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu “Stepski vuk”.

Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (Ninon Dolbin Ausländer) trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi “Putovanje na istok”.  Nina je bila jevrejka, studrala je arheologiju, istoriju i medicinu u Beču. Brak sa Hermanom je drugi po redu, pošto se prvi put razvela 1931. godine, iako je svog muža napustila jedanaest godina ranije.  Ona i Herman upoznali su se 1922. godine,  a svoj zajednički život su započeli 1927. godine  i krunisali ga brakom kada je Nina bila zvanično razvedena.  Nina je bila velika uloga u Hermanovom životu, ne samo kao njegova najveća ljubav, već mu je i pomogla da nastavi sa svojim radom. Kada su mu oči postale slabe ona mu je čitala, pisala, sakupljala i objavila njegova neka dela i posle njegove smrti 1962. godine.


Ana Pantić je student novinarstva, multitasker i folkloraš već više od decenije. Jedino je ljudska glupost može pošteno iznervirati, nikad se ne kaje za ono što uradi, voli kvalitetne ljude i lepe stvari, živi za putovanja i dobru knjigu, užasno je tvrdoglava i zato neizmerno poštuje one koji to znaju da trpe. Smatra da možemo upoznati sami sebe tek kada otkrijemo sopstvene granice, a vodi se citatom “Be yourself. Everyone is already taken.” Oscar Wilde.

Editors choice