Da bi veza opstala, ne mora da bude zdrava, napredna, ispunjavajuća i puna ljubavi i podrške. Može da bude i totalno zavisnička, bolesna, psihopatska, da jede dušu i telo i da istrajava. U zdravim vezama, ljudi prihvate međusobne razlike i dozvole da im one obogaćuju život, pronađu zajedničke temelje, akcije i ciljeve i drže ih se, jer im je lakše i bolje zajedno. U bolesnim, neko nekog trpi, nosi, gura i vuče, neko je nasilnik, a neko budala. Kad zdrava veza pukne, to je iz zdravih razloga. Ideš tamo gde se bolje osećaš. Kad puca bolesna veza, lepak između dvoje ljudi ume da se rasteže, a zdravi razlozi za prekid boleštine nemaju snagu sečiva.
Osim zdravih i bolesnih veza, koje je moguće oceniti laički, odokativno i vrlo tačno, postoje i umetničke veze. Takozvane, paranormalne.
Jer, tu ništa nije normalno. I ništa nije nenormalno. Psihopatije se prepliću sa metafizikama u suptilnim figurama klasičnog baleta, brutalni naleti realnosti požudno se sparuju sa gorućom strašću gubljenja sebe u drugom biću, kosmičke dubine podležu crnim rupama površne egzistencije, jedna reč rešava sudbine, jedan pogled osuđuje na smrt, jedan gest proglašava pomilovanje.
Umetnička veza je luda od ljubavi. I od svega ostalog. I nikad nije dosadno. Dok nedostatak dosade ne dosadi.
Kad umetnik posustane od sumanute strasti i izgarajućih osećanja, on prvo posumnja u svoju umetnost. Jer možda je to suviše za jedno ljudsko biće, da bude umetnik i ljubavnik. Ljubav teži da ga pretvori u normalnog čoveka, koji teži duhovnom miru, stabilnosti i rutini. A ako mu se to suviše sviđa, možda uopšte i nije umetnik. Učini mu se da mora da bira između umetnosti i ljubavi. I dok beži vrišteći bira umetnost, jer ga ona definiše kao paranormalnog, za razliku od ljubavi, koja u njemu budi demone normalnosti.
O, umetnik je samo sebičan nezreli skot, do daske. Kukavica pred ljubavnom jamom usuda, kao i bilo koji normalac.
Kad bi umetnik znao za jadac, možda bi bio malo mudriji.
Ali on je glup u ljubavi, sasvim kao bilo koji običan glupak.
On ugleda obaveze i kaže neee, to nije bilo u planu, ovo je umetnička ljubav, a to znači slobodna, otkačena, uznemirujuća, neobična, neobavezujuća. Kao da umetnost ne zahteva najdublje posvećivanje, žrtvovanje i izgaranje, kao da umetnik nije potpuno odan i potpuno obavezan svojoj umetnosti.
Umetničke veze uspevaju da iznesu samo vrlo genijalni umetnici. Oni koji potpuno žive svoju umetnost i koji u ljubavi, kao i u ostalim segmentima života ne umeju da budu ništa drugo osim genijalnog umetnika. Oni ne kalkulišu o slobodi pred ljubavnim ponorima, nego uskaču u njih i prepuštaju se iskustvu.
Ljubav je dovoljno teška i zahtevna i za vrlo skromne i razumne ljude, koji ne očekuju ništa spektakularno, osim da se pretežno dobro osećaju u društvu voljene osobe. Za bolesnike je još i teža, jer ljubav opterećena suštinskim bolovima, povredama i dramama zahteva duplo jača leđa. A za umetnike je možda i najteža. Ako nisu genijalno spremni da svojim bićem objedine ljubav i umetnost.
