Toksična ponašanja u vezi sve više su prepoznata i nose karakteristična i maštovita imena – do sada smo svi uglavnom shvatili šta je gaslighting, ali šta je stonewalling i na koji način su ova dva ponašanja slična, odnosno, različita?
Kao i gasligting, stonewalling može izazvati haos u vezi i navesti vas da se osećate loše zbog sebe. Ključno je da razumete razliku između ova dva ponašanja, kako biste mogli da donesete promišljene odluke ako se pojave u vašoj vezi.
Stonewalling i gaslighting – sličnosti i razlike
Šta je gaslighting?
Gaslighting je oblik emocionalnog zlostavljanja, koji uključuje svesno i namerno manipulisanje nečijom percepcijom stvarnosti. Osoba izložena ovom tretmanu počinje da sumnja u svoje sećanje i zapažanje i u svoj zdrav razum, što može dovesti do samoprezira, anksioznosti i totalne nesigurnosti i sluđenosti.
Termin potiče iz drame Gaslight koju je napisao Patrick Hamilton, 1938. u kojoj je muškarac od početka zloslutni negativac, koji na kraju pokušava da sludi ženu, paleći i gaseći gasne lampe i poričući da to radi. Suština je u tome što on svesno i namerno pokušava da ubedi svoju partnerku da je luda i promišljeno podriva njenu mentalnu i emocionalnu stabilnost.
Ako prepoznajete ovaj scenario i verujete da vas partner namerno navodi da sumnjate u svoj razum, razmislite o tome da pronađete podršku i pomoć.
Pročitajte i ovo: Huvering – emocionalna ucena prema kojoj je gaslajting dečja igra
Šta je stonewalling?
Za razliku od gaslightinga, stonewalling je neprilagođen odbrambeni mehanizam u kome se jedan partner povlači iz interakcije, emocionalno se isključuje i prekida komunikaciju – podiže zid, navodeći drugu osobu da pokušava sve moguće da dopre do njega. To je toksičan oblik emocionalne nedostupnosti, kojim se druga osoba kažnjava, ali i način da neko momentalno pobegne iz neprijatne situacije. Stručnjaci prepoznaju učestalost ovog ponšanja i definišu stonewalling kao jednog od četiri jahača apokalipse, koji uništava vezu eskaliranjem frustracije i nezadovoljstva.
Partner koji podiže zid, ponaša se ravnodušno, hladno, neuznemireno i bezosećajno i koliko god se trudili i menjali taktike, on ne reaguje, a vi se pitate šta se dešava i sve gore se osećate. Izloženi ste i ranjivi, a partner vas uopšte ne čuje i ne zanima ga kako se osećate.
Međutim, stonewalling ne omogućava distanciranom partneru da stvarno bude neuznemiren – iako spolja izgleda „kao da se obraćate zidu“, on je iznutra u stanju vrenja, borbe, bežanja i osećanja ugroženosti. Podizanje zida je odbrambeni mehanizam koji osoba primenjuje kada se oseća ugroženo.
Kako da izađete na kraj kada partner primenjuje stonewalling? Rešenje je relativno lak koncept, ali je težak za praktikovanje u svakodnevnom životu. Kada se partner „zazida“, potrebno je da uzmete tajm-aut – neproduktivno je pokušavati da nastavite razgovor kada se neko isključi i distancira. Ako nastavite da se trudite da doprete do njega, možete reći ili učiniti nešto zbog čega ćete zažaliti. Kada napravite pauzu, oboje možete da dođete do daha i da se umirite – partner ima vremena da smanji naboj i spusti gard i vama da se ohladite i smirenije se vratite razgovoru.
„Udaranje u zid“ nastaje kada vi insistirate da iznesete ono što imate i da raspravite neku situaciju, dok partneru koji reaguje stonewallingom treba prostor. Iz tog razloga, tajm-aut je korsna i efikasna strategija, ali, da bi ona funkcionisala i pokazala rezultate, morate se dogovoriti i obavezati da ćete prekinuti komunikaciju kada jedan počne da se povlači i zatvara i da ćete se posle vremena za „kuliranje“ ponovo povezati i nastaviti razgovor kad se smirite. Kada naučite da to radite u vezi, možete izbeći nepotreban stres ulsed neproduktivnog i frustrirajućeg pokušaja da nastavite razgovor.
Potrebno je vreme da se podizanje zida premosti praksom tajm-auta, ali moguće je uspeti u tome, uz strpljenje prema partneru, ali i prema sebi, dok radite na implementiranju ove strategije.
Pročitajte i ovo: Kako da prepoznate i izbegnete gaslajting
Naslovna fotografija: instagram.com/lizarudkevich
Brankica Milenković