Kad rešite da budete majka, bilo zato što ste se našli u neplaniranoj situaciji da odlučujete hoćete li zadržati trudnoću ili ne, ili zato što je to za vas prirodni sled događaja, ili zato što silno želite, doneli ste najvažniju životnu odluku. Možda ste to odlučili i mnogo pre nego što ste došli u poziciju da realizujete majčinstvo, jer je nešto u vama bilo spremno mnogo pre vas i pre sklapanja životnih okolnosti koje dovode do majčinstva. A možda ste sazreli, razmotrili svoju poziciju i doneli odluku onako kako inače o svemu odlučujete – trezveno, planski, poslovno.
Sa koje god emotivne i mentalne pozicije da ste dospeli do majčinstva, to nije bila odluka vašeg razuma, jer razum nema uvid u sve činjenice majčinstva. To je odlučilo i do toga dovelo ono “nešto u vama”, razvojna potreba, intuicija, telesna svest, neki deo vas, koji ima pristup u najvažniji aspekt majčinstva – da li je to vaš posao u ovom životu, da li je vaš zadatak da donesete na svet drugo biće. Koliko je prirodno da su žene opremljene za izvršavanje tog zadatka, toliko ovo jeste pitanje vaše samorealizacije, afirmacije, ispunjenja, rasta i razvoja. Većina žena o majčinstvu ne razmišlja na taj način, ostajući usredsređena na razloge prirode i životnog toka, koji nas nosi kroz najvažnije životne odnose.
Možda je dobro što nemamo potpun uvid u činjenične i ostale aspekte majčinstva, jer da imamo, bilo bi nam mnogo teže da donesemo odluku. Jer ko bi svesno i prisebno doneo odluku o gubitku svake kontrole nad svojim životom? Ko bi hteo da se suoči sa ljutom borbom između potrebe da bude svoj i činjenice da kao roditelj, više nikada nije samo svoj? Da iskoristi ovu fantastičnu priliku da razreši osećanje krivice tako što će se suočiti sa njim, kao što se samoubica na šinama suočava sa nadolazećom lokomotivom.
Ne pokušavam da vas uplašim, nego da stvorim sliku koja će vam ostati u sećanju i odatle iskočiti kad vam bude potrebna podrška čiste istine, sa ukusom sarkazma, jer ništa drugo ne može da pomogne u suočavanju sa majčinstvom, sa ukusom osećanja krivice.
A to je jedno od prvih osećanja koje će vas zbuniti, uplašiti, razvaliti vam mozak i naterati vas da se pitate šta vam je to sve trebalo (zbog čega ćete se samo još više osećati krivima).
