Moć imidža u politici – trajna ili prolazna?

Da li ste ikada razmišljali o tome zašto vam se neka javna ličnost dopada na prvi pogled? Da li više obraćate pažnju na to kako neko izgleda ili kakav je značaj onoga što govori?

Svakodnevno slušamo o tome da je imidž sve i da bez lepog pakovanja nema uspeha. Stoga nije neobično što su posebna pravila oblačenja našla put do različitih sfera javnog života, kako na estradi tako i u politici. Važi li i dalje izreka da odelo ne čini čoveka, ili je ono što neko nosi na sebi postalo neodvojivo od onoga što nosi u sebi? Mnogobrojni blogovi na internetu bave se isključivo oblačenjem političara i posledicama koje odabir garderobe može da ima na njihovu karijeru. Mediji se sve više bave ovom temom i iznova se postavlja pitanje kako imidž političara utiče na njihovu ulogu u društvu i predstavlja li važan deo funkcije koju obavljaju.

Obući predsednika, ministra ili ambasadora vremenom je postala nauka. Odavno već nije dovoljno da se neko na visokom položaju drži klasike pristojnog odela i uredne frizure. Čini se da lista faktora koji utiču na oblačenje političara nema kraj i da je iskustvo pokazalo da garderoba mora da bude prilagođena situaciji na taj način da bude podrška političkoj poruci. Mišljenja na ovu temu su suprotstavljena jer mnogi smatraju da je daleko bitnije šta će neko na funkciji da postigne i da li će da ispuni obećanja, a ne koje će mu boje biti kravata ili da li moćnije izgleda u štiklama. Međutim, čitavi stručni timovi su debelo plaćeni da osmisle kako Barak Obama treba da izgleda kad ide u posetu Dimitriju Medvedevu i na tu praksu se oslanjaju političari širom sveta.

Politička elita Pariza poznata je po tome da koristi sve prednosti ove modne prestonice. Nije neuobičajeno da se francuski ministri i ministarke oslanjaju na podršku kreatora i poput filmskih zvezdi reklamiraju najnovije kreacije na sastancima o važnim državnim pitanjima. Pre nego što je Nikola Sarkozi postao predsednik, francuska politička javnost držala se dobre stare klasike bez prevelikog isticanja etiketa kreatora. Mnogi tvrde da se Žak Širak namerno oblačio lošije i skromnije da bi delovao bliži “običnom čoveku”. Sa druge strane Sarkozi se trudi da izgleda moćno i autoritativno i prepušta svoj imidž veštini modne kuće Dior. Nije prošlo mnogo vremena pre nego što su i članovi ministarstava počeli da slede trend koji je postavio. Teško je reći da li su takvi potezi osvojili pozitivne poene u široj javnosti, ali u političkoj nesumnjivo da jesu.

Svakako da odevanje rukovodilaca jedne zemlje zavisi od kulture i porekla, opšteg stanja u zemlji i društvu, kao i od stavova koje propagiraju. Za dobar deo političke moći definitivno je zaslužan imidž, ali zlatno pravilo je da on ne sme da postane važniji od njihove dužnosti da zastupaju interese svojih građana. Imidž neće da povrati izgubljeno poverenje naroda ma kakav utisak odavala garderoba. Odelo bez ideja i bez ideala može da se probije do vrha, ali teško da će dugo ostati na prvom mestu.