Želja se nejasno odnosi na svu onu hemiju, koja nam uzburka krv pri pogledu na par čizama u izlogu, isto kao i pri pogledu na neko lepo lice i divno telo. Kao neki fino podešen instrument, nad kojim nemamo kontrolu, ne znamo gde se nalazi i ne umemo da ga štelujemo, želja registruje telesno prisustvo nekoga ko nas privlači, omiljen kolač na koji nas je asociralo ko zna šta, komad nakita u dnu izloga… Takođe, želja zna da nas odvede do nečega što nikada nismo videli, ali osećamo da ga toliko jako želimo da smo spremni da sledimo sve one čudne puteve kojima se želja služi da nas dovede do ostvarenja, ne pitajući se zašto i kako, ne gubeći vreme na racionalizaciju, logiku, strahove i oprez.
Želja je organski spojena sa potrebom. Ah, možda ja teoretski želim avion, ali u suštini, potrebno mi je dostupno vozilo, pa zato vozim jugo. Ponekad, želja je idiotski skromna, često, želja je ultimativno nerazumna, pa je onda svrstavamo u maštu i snove.
Snaga želje meri se onim na šta smo spremni da bismo je ostvarili. Svaka želja ima cenu. I svaka je neprocenjiva.
Jer, ako je moja želja rasplinuta i nema snagu spremnosti da za nju dam bilo šta, cena joj je čežnja. To mutno, sivkasto i toksično osećanje koje se polako pretvara u tvrdu koru stalnog nezadovoljstva, koje žulja, kako god da se namestiš.
Ako moja želja ugrožava moje bližnje, cena joj je odricanje. Odbaciću vitalan deo sebe da ne bih nekog povredila i platiću najvrednijim što imam – zdravljem.
Snažna, beskompromisna želja uobličava se u nameru, u volju za ostvarenjem, bez obzira na cenu. Možda mi ostvarenje donese trenutno blaženstvo, ili trajnu satisfakciju, ali cena koju na početku ne mogu ni da zamislim, dolazi na naplatu u obliku koji nikako nisam mogla da predvidim.
Zastrašujuća je želja.
Ako me njena hemija natera da zaboravim sve obzire, sav oprez, strah od posledica i brigu o sebi, učiniću sve da je ostvarim. Ako želim njega, verovatno ću ga i dobiti. Baš onako kako sam zaslužila. Sa cenom koja će postati vidljiva prikačena na onaj njegov deo, koji ću tek otkriti. Ali ta cena me ne plaši, jer već znam kolika je. Slomljeno srce, razočaranje, poniženje, gorčina, kajanje, bol i neprebol. Već sam plaćala. Nije me ubilo, pa sam spremna da platim ponovo. Međutim, ako osetim da nemam čime da platim, želja će oslabiti i ugasiti se, ma koliko sudbonosno delovala na početku. Ma koliko ličila na one koje sam do sada plaćala.
Kad bankrotiraš nekoliko puta, vrednost želje postane diskutabilna.
Vredi li, pitaš se, osećajući uzbuđenje, divljenje, leptiriće u stomaku i sve znake zaljubljenosti pred tašnom koja zove iz izloga.
I koja košta samo neke bezobrazno velike pare.
Pročitajte još:
Kompromis: Da li da se zadovoljim onim što me ne zadovoljava
