Jedan je od naojomiljenijih napitaka kako kod nas tako i u svetu. Pijemo je u svako doba dana, ali nam je nekako najdraža ujutru, nekad sami ali češće u društvu. Neko je voli crnu, neko belu. Neki biraju tursku dok drugi vole italijanski espreso. Kažu da iz njenih ostataka možemo čitati budućnost. Danas vam predstavljamo nju, pop ikonu današnjice koju kratko i jasno zovemo kafa.
Kažu da je kafa najkorišćeniji proizvod na svetu posle nafte. Ko je kriv za njeno postojanje, ko ju je prvi ispržio, smrvio i polio vrućom vodom, ne zna se. Istina se izgubila negde u gustoj magli istorije ali to nas danas ne sprečava da je volimo, da o njoj pišemo hvalospeve, i da totalno od nje zavisimo. Nema kuće, porodice, pojedinca koji svoj dan ne započinje sa njenim opojnim mirisom, istim onim mirisom koji je generacije širom sveta, vekovima, vodio kroz život.
Postoji više legendarnih priča o poreklu ovog mnogima omiljenog napitka. Jedna od poznatijih je ona o etiopskom pastiru Kaldiju koji je navodno otkrio kafu kada su njegove koze postale živahnije nego inače nakon što su jele crvene bobice sa nekog žbuna. Kada ih je i sam probao u njemu su proizvele isti efekat. Arabija je nesumljivo prapostojbina kafe gde se dugo krila tajna uzgajanja i pripremanja čarobnog napitka. Krajem 15. veka putnici koji su se vraćali iz Arabije proširili su kafu po Bliskom i Srednjem Istoku i Magrebu. Godine 1555. dvojica Sirijaca donela su kafu u Carigrad odakle će dva veka kasnije ona stići u Mletačku republiku i vrlo brzo kafa osvojiti čitavu Evrope.
