Možda već sa 20-ak godina imate neko ljubavno iskustvo, koje vas je na teži način suočilo sa stvarima koje treba da znate i da ih prihvatite. Imati iluzije je neizbežno, kao što je neizbežno i izgubiti ih, samo što to nije gubitak – najgora istina je bolja od najlepše iluzije, zato što naš život čini stvarnim, naša očekivanja i procene realnim i našu ljubav – trajnom.
Ljubav nije bajka
Naravno da to znate, niste mali. Ali šta to tačno znači? To znači da neće sve ići glatko i uz blentave zaljubljene osmehe i odgovarajuću muziku. To znači da realnost ljubavi počinje upravo tamo gde se svi romantični filmovi završavaju hepiendom. Ljubav je ono što se dešava posle, kad ste se već sreli i zaljubili i lebdeli u zanosu neko vreme, pa onda osetili da romantika bledi i da se javljaju sukobi i nerazumevanje. Ljubav se odvija na samoj granici bola – kad osetite kako vas povređuje nešto što partner čini ili ne čini i kad uvidite šta vam je prihvatljivo, a šta nije. I kad pokušate da se u vezi izborite za ono što vam je potrebno, na način na koji vam je potrebno. I kad pravite ustupke, zato što je njemu nešto važno, iako vama uopšte nije. Toga nema u bajkama. U bajkama, kad shvate da se vole i da su jedno drugom najvažniji na svetu, sve postaje savršeno, lako i divno i onda se bajka završi. Tada počinje život, ali to nije tema za bajke i romantične filmove.
