U prošlom broju Doroteja nam je otkrila kako kritički sagledati svoje rukopise. Uputila nas je da otkrivamo svoje slabosti i svoje prednosti i upozorila da kritika drugih početnika može biti pogubna, te predlaže da sami pregledate svoj rad ili ga poverite jednom učitelju. U ovom izdanju “Radionice” Doroteja precizira kako kritikovati sopstveno delo.
Kritičar na delu prema samom sebi
Dakle posle ispisanih vežbi i čitanja materijala koji se nagomilao, imate neku vrstu grube predstave o sebi kao piscu. Budite oprezni, jer ta predstava će biti previše stidljiva u određenim aspektima ili iskrivljena preteranim samopouzdanjem, ali će svakako ličiti na vaše krajnje, profesionalno ja. Čak i u tako grubom stanju, videćete da postoji prostor napredovanja. Sada je trenutak da prizovete svoju prozaičnu stranu (to je isti onaj deo vaše ličnosti koji je pozvan da pročita materijal i otkrije sklonosti, ali to je bilo samo preliminarno). Budite pažljivi jer što imate više materijala, to je lakše kritikovati. Prerano pozvana racionalnost može vas ometati više nego što vam pomaže.
U prethodnom izdanju Doroteja nam je preporučila da iščitamo tekst koji smo proizveli tokom vežbanja. Uočili smo očiglednije sklonosti u stilu, temama. Sada je trenutak da se bude temeljniji. U toku vežbanja borili smo se da uklonimo svakodnevno “ja” i prizovemo podsvest. Ali sada će to svakodnevno “ja” (koje je bilo spremno i sa strane posmatralo rad) istupiti da nam uputi nekoliko predloga.
Jedan kritički razgovor
E sad, ovo je teži deo jer je neophodno objektivno suočiti različite strane vaše prirode. Možete zamisliti ovakav razgovor sa samim sobom: “Dobro pišeš dijaloge, ali opisi su ti slabi.” Onda promrmljate nešto u stilu; “Ali ja volim da pišem dijaloge!” Naravno da volite, ali morate nastaviti kritku; “Da, da, ali ako je priča sva u dijalozima, onda će ti prelazi biti grčeviti, a priča usiljena. Možda želiš da se posvetiš pisanju drama?” Pitajte sami sebe: “Aha, šta misliš da li je dobro u ovom trenutku da se bacim na pisanje drama?” I budite iskreni; “Pa, ne još. Prvo moraš da naučiš pisanje ‘opšte prakse’ osim toga ne pokazuješ zanimanje za dramatične efekte, sporo razvijaš likove čak i pomoću dijaloga. Dobar dramski pisac. Bolje bi bilo da uzmeš nekog autora koji slično piše sa mnogo dijaloga, ali ne i dramski, pa izuči njegov stil”. Potražite teoriju književnosti, evo šta ćete najverovatnije pronaći: “Dijalozi u prozi su jedna od malobrojnih prilika u kojima se postavi prilično određeno pravilo. Dijalog bi trebalo ostaviti za trenutke vrhunca i smatrati ga vodenom prašinom u koju se veliki talasi pripovedanja raspršuju hitajući prema posmatraču na obali. To podizanje i rasipanje talasa, komešanje vodene prašine, čak i čisto materijalan izgled stranice izlomljene na kratke, nejednake odeljke, pomaže da se pojača kontrast između takvih vrhunaca i glatkog toka pripovednih delova. Kontrast potiče osećaj prolaska vremena, ali da bi se pravilno uklopio sa dijalogom, neophodno je izbrusiti veštinu pripovedanja.”
Za početak, možete se koriti i praktičnijim savetima. Na primer, uočite koliko koristite određene reči češće nego druge. Izbrojte višak prideva koji ste iskoristili. Proverite da li koristite reči neodređenog značenja kao što su “nekakav, neodređen, lep, ružan, neopisiv”.
Iznesite određene predloge
Potanko sagledajte tekst. Da li previše koristite kratke rečenice? Da li previše koristite uzvičnike? Da li ste uzdržljivi, pa izbegavate dirljive scene? Stid je velika prepreka u pisanju, stid od određenog stila ili određenih tema. Da li čitalac može da poveruje u vašu priču ili je previše neverovatnih podudarnosti i neistinitih događaja bez potkrepljenja? Pokušajte da za svaku pogrešku nađete predlog. Uzdržljiv pisac može da pokuša da posebno osetljivu scenu opiše nekoliko puta ili da čita liričare. Onaj ko piše previše glamurozno i senzacionalistički, može da čita realističare, oni koji pišu dosadno trebalo bi da potraže iščašene autore slobodnog stila. Pronađite uzore i čitajte, suprotni su i ne prijaju vašoj prirodi, ali analizirajte ih i vidite kako možete da primenite njihov stil. Najgore je da u ovom periodu čitate samo knjige i pisce koji vam se dopadaju.
Uslovi za izvrsnost
Počnite da uočavate vezu između okolnosti i pisanja. Da li se nešto dogodilo prethodne večeri, što vam je otvorilo bolje pisanje u jutarnjem vežbanju? Da li bolje pišete nakon ispunjenog dana ili posle dana ispunjenog lenčarenjem? Da li spavanje utiče na pisanje, možda posle dremke bolje radite? Da li vas nadahnjuju prijatelji? Šetnja? Izložba, pozorište? Kako na vas utiču sitne svakodnevne stvari, sve to može biti upotrebljeno za penjanje na viši nivo kvaliteta.
Uspostaviti svakodnevni režim
Obratite pažnju na raspored svog dana. Analizirajte svakodnevicu. Većina pisaca procveta kada se drži zdrave rutine, sa povremenim odmorima za razonodu. Mit o piscu koji se uništava ne spada u ovu raspravu. Pisac mora da brine o pojedinostima kao što su – koju hranu jede dok radi, a koje se kloni. Morate da radite neprekidno i umereno, nalivanje kafom, šećerom i energetskim napicima nije poželjno. Neophodne su vam i podsvest i svest podjednako snažno. Za pisca su pogubni izlivi elana, mnogo su korisniji uravnotežen ritam i redovnost. Potrudite se da uspostavite kakav-takav ritam života i rada, pa ga preispitujte svaka dva-tri meseca.
Analizirajte svoju prirodu. To je teško, te zato pokušajte da jednom temeljno obavite pregled. Šta vas ljuti, šta vas smiruje, kako se ponašate u različitim prilikama, koji tipovi ljudi vas živciraju, da li zapadate u potištenost i zbog čega, kome zavidite, da li ste jogunasti? Sastavite pitanja i iskreno odgovorite. Potražite gde vam se pomenute osobine pojavljuju u pisanju. Ohrabrujte delove koji vam dobro idu i priznajte sebi da ste u tome dobri. Dobro delo držite kao standard i trudite se da uvek dostignete taj kvalitet.
Svako od ovih preispitivanja deluje na istančan način, ali će vam vrlo brzo izložiti jasnu predstavu o sebi kao piscu, kroz sposobnosti i slabosti. Najvažnije je naučiti da prijateljski, kritički nadzirete sopstveni napredak. Nemojte proganjati sebe ili kukati nad sobom. Kad god mislite da vam je to neophodno, obavite jedan analitički pregled. Jedan sat je dovoljno, pa prihvatite predloge koje sebi date. Nemojte se sputavati, živite svoj život sve do sledeće prilike za temeljnu analizu.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
