Gospodin Loren poseduje jednu od najlepših, i najvrednijih kolekcija automobila na svetu! Ovo, najvredniji ću na trenutak “gurnuti” u stranu. Ono što fascinira jeste da na jednom mestu vidite kako je čovek hodao kroz decenije, šta ga je uzbuđivalo, kako je napredovao, koje je obline stvarao, i kakve tragove je ostavio na papiru za neko budeće vreme, za neke buduće ljude, da bi znali. Automobili koje Ralf Loren poseduje svakako to mogu, a on je odlučio da ih pokaže svetu. Ovo su modeli koji su izloženi.
Bugatti 57 SC Atlantic Coupe (1938)
Neverovatan osećaj lakoće kojim odiše ova skulptura. Prefinjena V8 mašina sa kompresorom omogućava mu da “dohvati“ 200 km/h. Dodatan utisak brzine stvaraju vrata nalik onima kod aviona.
Bentley Blower (1929)
Ettore Bugatti ga je nazvao “najbržim kamionom na svetu“ masivan, ali brz, jednom rečju lokomotiva. V8 motoru zapremine 4.5L, spreda pomaže kompresor veličine mašine za veš. Svega 55 ovakvih modela je napravljeno. Model Ralfa Lorena učestvovao je na tri trke u Le Manu, na žalost nije završio ni jednu od njih.
Mercedes-Benz SSK “Count Trossi“ (1928)
Ovaj primerak sa brojem šasije 36038, proputovao je pola sveta, nije bio prodat sve do 1928. godine, kada je “otišao” za Japan, da bi se 1930. godine ponovo vratio u Evropu. Sklopio ga je mladi engleski majstor Vili Vajt (Willy White) po nacrtima grofa Karla Feliće Trosija (Count Carlo Felice Trossi) koji je bio zaljubljenik u trke. Prodoran, dubok zvuk proizvodi mašina sa šest cilindara, zapremine sedam litara osnažena kompresorom. Ako je bilo potrebno mogao je da pojuri do 235 km/h.
Alfa Romeo 8C 2300 Monza (1931)
Postojala je u obliku GT, i trkačkog automobila, karoseriju su dizajnirali najveći italijanski majstori tog vremena Zagato (Zagato) i Kastanja (Castagna). Trkačka verzija poznatija i kao Monca, bila je naslednik mitskog modela P2, koji je na Evropskom Grand Priju u Lionu 1924. godine, doneo Alfa Romeu prvu značajnu pobedu. Osam cilindara, skakuće u liniji, zapremina je 2.3L, a kompresor se podrazumeva. Ovaj model koji poseduje Loren, osvojio je Grand Pri u Lorenu 1932. Godine, Po 1933. godine, Monako 1933. godine, itd.
Alfa Romeo 8C 2900 Mile Miglia (1938)
Predratna trkačka “Alfa” bila je pokretana linijskim osmocilindrašem, sa 2.9L, dva kompresora i dve bregaste u glavi motora. Sjajno izbalansirana sa četvorostepenim menjačem ispod vozača. Ovaj primerak Alfa Romea je prvi koji je učestvao na trci Mile Milja (Mile Miglia) i završio ju je na odličnom drugom mestu! Zanimljivo je da se već tih godina uočavala razlika između nemačke i italijanske škole sportskih automobila. Italijani vole da pevaju tenor (maks. snaga na visokim obrtajima) dok Nemci vole bas (maks. snaga na nešto nižim obrtajima). Tako je i dan danas.
Bugatti 59 Grand Prix (1933)
Proizvedeno je samo osam modela, karakterišu ga neobične felne napravljene od sitnih žbica. Osam cilindara u liniji sa kompresorm, i 3.3L razvijali su 250KS. Ovaj model vozile su legende moto sporta: Aćile Varci (Achille Varzi), Tacio Nuvolari (Tazio Nuvolari), i Robert Benoist (Robert Benoist).
Ferrari 375 Plus (1954)
Ferrari 375 Plus je mala serija nastala iz modela 375MM, pokreće ga V12 motor sa tri karburatora, koji “ispaljuje“ 340KS. Ferrari tih godina nije imao svoje dizajnersko odeljenje, stoga se za njegov izgled pobrinuo studio Pinin Farina.
Jaguar XKD (1955)
Sa željom da stvori dostojnog naslednika modela XKC, koji je dva puta osvojio Le Man. Malkom Sejer (Malcom Sayer) je odgovor pronašao sa modelom XKD. Bez prednje maske, sa otvorom koji je zjapio kao čeljust neke morske nemani, a ako se tome doda i zadnje aerodinamično peraje, slika je potpuna. Napravljeno je 10 verzija ovog modela sa dužim “nosem” od kojih i ovaj u posedu Lorena. Šestak zapremine 3.4L imao je maksimalnu brzinu od 260kmh, nema puno automobila iz tih godina koji mogu time da se pohvale.
Porsche 550 Spyder (1955)
Inspirisan više nego uspešnim modelom 356, koji je baziran na VW Bubi. Spajder je prvi trkački model Porsche-a, predstavljen na salonu u Parizu 1953. godine, i proizvodio se sve do 1956. godine. Za to vreme napravljeno je 90 modela, Lorenov je šezdeset prvi koji je napustio fabriku. Mala mašina zapremine 1.5L izvlačila je maksimalnih 110KS. Lagan i izuzetno brz auto. Ova mala mašina je prosto oduvala velike Ferarije i Maseratije na trci u Targa Floriju (Targa Florio) završivši trku na prvom mestu! Porsche 550 i Džejms Din (James Dean) otišli su u legendu čvrsto zagrljeni.
Ferrari 250 Testa Rossa (1958)
Poklopci glave motora su crvene boje, i pokrivaju bregaste osovine V12 motora sa tri litra zapremine. Karoserija Skaljeti (Carrozzeria Scaglietti) je odgovorna za dizajn u obliku torpeda, i integrisane farove. Točkovi su ostali nepokriveni kako bi se kočnice što bolje hladile. Osvojio je Le Man 1958, 1960, i 1961. godine. Ovaj primerak je broj 14/43.
Ferrari 250GTO (1962)
Kreiran u najvećoj tajnosti, ovaj model smatra se esencijalnim Ferrarijevim modelom, kako tehnički tako i vizuelno. Jedan je od najskupljih i najčuvenijih sportskih automobila svih vremena. Grand Turer (GT) napravljen je u 39 primeraka, osvojio je impresivan broj trka zahvaljujući V12 motoru sa 300 veselih konjića, ali i laganoj karoseriji od aluminijuma.
Ferrari 250LM (1964)
Ferrari LM (Berllinetta Le Mans) stvoren je kao zamena za GTO. Kreiran za trkanje, motor je postavljen centralno, što je rezultovalo neobičnom linijom i kokpitom koji je pomeren unapred. Pokretao ga je legendarni V12 sa šest karburatora, koji je snagu prenosio uz pomoć petostepenog menjača. Maksimalna brzina je 295km/h. Osvojio je Le Man 1965.godine. Šasija sa brojem 6321, je trideset i prvi primerak od trideset i dva koliko ih je napravljeno.
Jaguar XK 120 Roadster (1950)
Jako bitan model u istoriji “Engleske mačke”, predstavljen je na Londonskom motor šou 1948. godine. Ovaj sjajni roudster izašao je iz olovke Vilijama Lajonsa (William Lyons) koji se vodio filozofijom “kreirati automobilski trend, a ne pratiti ga“, čak iako se to odnosilo na mehaniku, a ne na izgled. Pokreće ga redni “šestak“ zapremine 3.5L sa dve bregaste u glavi motora snage 180 KS. Planirana je proizvodnja od 200 primeraka, ali je XK dočekan sa oduševljenjem, posebno u Holivudu. Model u vlasništvu Lorena ofarban je u čuvenu nijansu zelene, British Racing Green.
Mercedes-Benz 300SL Gullwing (1955)
Početkom pedesetih Mercedes je želeo da se ponovo vrati na sam vrh auto takmičenja. Rudolf Ulenlau (Rudolf Uhlenlaut) započeo je rad na projektu 300SL 1951. dodatno motivisan novim pravilima za sezonu 1954. godine, koja su uticala i na ostale proizvođače. Šestocilindraš sa tri litra zapremine, ugnezdio se u revolucionarnu ultra laku “cevastu šasiju“. Ova šasija imala je visok prag, što je onemogućilo upotrebu standardnih vrata i prozora. Ovaj hendikep je ubrzo transformisan u udarac genijalnosti i stila, kroz veličanstvena vrata koja se otvaraju na gore. Osvajao je trku za trkom, pa tako i Le Man 1952. godine. Vozili su ga Sofija Loren (Sophia Loren) i Elvis Prisli (Elvis Presley).
Jaguar XKSS (1958)
Civilna verzija modela XKD, stvorena je na zahtev klijentele, ali i kao kruna sjajnih pobeda u Le Manu 1955. i 1956. godine. Jaguarov šestocilindraš iz 3.4L izvlačio je 250KS. Meta mu je bila američko tržište. Samo šesnaest primeraka stvoreno je između februara i januara 1957. godine, a još dva primerka modela “D“ su transformisana od strane fabrike 1958. godine. Lorenov je jedan od ovih, stvoren iz modela XKD 533 1956. godine. Učestvovao je na šestočasovnoj trci u Forezu 1957. godine, završio je trku sedmi iza Jaguarove “De flote“ koja je “odnela“ prva tri mesta.
Ferrari 250 GT Berlinetta SWB (1960)
Svakako najlepše od sabranih dela Enca Ferarija (Enzo Ferrari). 1955. godine pojavljuje se u katalogu iz Maranela, a 1959. godine na Pariskom salonu predstavljena je verzija Berlineta, sa međuosovinskim rastojanjem koje je bilo 20cm kraće od svih postojećih modela. Prelepi oblik izvajao je studio Pinin Farina. Ugrađene su disk kočnice, i mašina sa 280KS koja mu je pomogla da tri puta za redom osvoji legendarni automobilski Tur de Frans (Tour de France) kao i Le Man u klasi GT automobila. Lorenov je 31. model od 165 koliko ih je proizvedeno.
McLaren F1 LM (1996)
Rezultat koji je McLaren napravio u Le Manu 1995. godine je sledeći: pet automobila je završilo trku, i to na prvom, trećem, četvrtom, petom, i trinaestom mestu. McLaren je to morao trajno da оbeleži, a to je uradio sa modelom F1 LM (Le Man). Napravljen je prototip i limitirana serija od pet primeraka. Ovi retki dragulji, lakši su za 60 kilograma u odnosu na standardni model, imaju drugačije aerodinamičke dodatke, i ofarbani su u unikatnu papaja narandžastu boju, u znak sećanja na Brusa Meklarena (Bruce McLaren). Pokretala ga je manijačka mašina koju je specijalno projektovana od strane BMW-a. Ovaj V12 bljuje 680KS pri 7800o/min. kroz četiri izduvne cevi, i ima meteorsko ubrzanje od 3.8S do “stotke“. McLaren F1 LM (Le-Mans), iz 1996. godine je jedan od pet, ručno sklapan u narandžastoj boji.
Ovi modeli će biti izloženi u okviru izložbe “L’Art De l’Automobile” koja traje do 28. avgusta 2011. u Parizu.
Nemanja Radenković je večita skitnica koji živi za asfalt i pokret. U potrazi za vetrenjačama, posebnim kadrom i retkim kamenom.
