Znate ih kao majstore sa loptom, pakom, kao velikane golfa, boksa, bejzbola… A da li znate da je njihova strast hip-hop, hevi-metal, disko? Kako god da se uzme, bili talentovani ili netalentovani za mikrofon ili voljeni muzički instrument, nisu prošli nezapaženo.
Revolucionari ovog trenda u sportu jesu članovi Čikago Bersa (Chicago Bears), tima iz NFL-a, koji su po osvajanju Super Bowla 1986. snimili “The Super Bowl Shuffle” i time pokazali da nemaju talenta samo na terenu. Uspeli su da pokupe moje simpatije, to je definitivno. Neki od njih su kasnije snimali i solo.
Američkog boksera meksičkog porekla Oskara de la Hoju (Oscar De La Hoya) znate iz ringa, a kada je odlučio da se malo opusti van njega, počeo je da snima latino-pop. Te 2000. izdao je album na španskom i na engleskom, čak je stigao do drugog mesta na Latino listi najboljih albuma. Međutim, kritičari su ga brzo vratili boksu, a kako zvuči olimpijski šampion iz 1992. poslušajte ovde.
Još jedan bokser odlučio se za muziku, ali on je to uradio na pravi način. Roj Džons Džunior (Roy Jones Junior) 2001. zakoračio je na rep scenu i ostavio dobar trag, ali tek stvaranjem svoje “ekipe” Body Head Bangers. Pesma “Can’t Be Touched” za mene je, kao poznavaoca i ljubitelja ove muzike, jedno od boljih ostvarenja, a ne treba zanemariti ni “Go Hard or Go Home” i još neke. Svaka čast, Roj, šta drugo reći.
Ko nije čuo za Šakila O’Nila (Shaquille O’Neal)? Veliki čovek i fizički i onako ljudski, humanitarac, pozitivac, svi ga vole. Osim Kobija Brajanta (Kobe Bryant), dobro, ali to nije tema. Međutim, Šek nije dobar reper, ali je sve to ispalo krajnje simpatično. Debitantski album iz 1992. “Shaq Diesel” prodat je u skoro milion primeraka, ali ne zbog Šekovog muzičkog talenta, već zbog globalne popularnosti. Podsmeh ga nije sprečio da izda još koji album, a evo i jedne pesme da čujete kako to zvuči.
“Neon” Dion Sanders (Deion Sanders) svakako je jedan od najvećih sportista svih vremena. Igrao je NFL i MLB ligu, pa osvojio i Super Bowl i titulu u bejzbolu! Zamislite majstora za home run i touchdown, jedinog u istoriji kome je to pošlo za rukom! Pomislio je da je pretalentovan i oprobao se i u muzici, ali njegov album “Prime Time” jedva je ušao u liste Top 100 Hip-Hop. Evo Sandersa u “akciji”.
Vratićemo se malo u prošlost, u vreme disko muzike. Kanadski hokejaš Gi Lafler (Guy Lafleur) odlučio je da se 1979. oproba u muzici i snimio album. Poenta? Objašnjavao je male tajne hokeja, a u pozadini je išla disko muzika. Nije loše ispalo, na kraju.
Opet malo košarkaša. Kris Veber (Chris Webber) svima nam je poznat iz ere Kingsa, kad smo imali tonu neprospavanih noći zbog njega, Divca, Peđe… Isti taj C Webb izdao je 1999. svoj prvi album “2 Much Dramma” i bio sasvim solidan. Poslušajte ga ovde. Alen Ajverson (Allen Iverson) uspeo je da proćerda sve što je ikada zaradio, a nije čak ni dočekao izlazak svog prvog albuma pod pseudonimom Jewelz zato što mu rečnik u pesmama nije bio u skladu sa pravilima NBA lige, što je “prozivao” određene ljude… Šteta, jer je Alenova muzika zvučala sasvim dobro.
Aleksi Lalas (Alexi Lalas), bivši američki fudbaler (96 nastupa za reprezentaciju), svirao je gitaru i pevao u rok bendu Gypsies. Izdali su dva albuma, pre nego što je Aleksi krenuo solo i izdao četiri. Kako zvuči Aleksi, poslušajte ovde, nije loše. Klint Dempsi (Clint Dempsey), takođe američki fudbaler, koji trenutno igra za engleski Fulam (Fulham FC), oprobao se u hip-hopu i to dobro zvuči, verujte mi! Evo promotivne pesme za Svetski kup ’06, sa Klintom (umetničko ime Deuce) u glavnoj ulozi.
Treba pomenuti i Golf Boys, bend koji čine četvorica igrača golfa – Riki Fauler (Rickie Fowler), Hanter Mejhen (Hunter Mahan), Baba Votson (Bubba Watson) i Ben Krejn (Ben Crane). Oni su prošle godine izbacili singl “Oh Oh Oh”, s naznakom “u humanitarne svrhe”. Na svakih 100,000 pregleda jedna američka kompanija uplaćuje 1,000 dolara u humanitarni fond. Bravo, golferi!
Lista je duga, uglavnom su to igrači bejzbola i američkog fudbala, naravno, ima ih i iz NBA. Neki su bili manje uspešni, neki više, ali ko im brani da pokušaju? Na prvom mestu i dalje će ostati njihovo sportsko umeće, a muzičkom karijerom svakako će nam samo nabaciti osmeh na lice, bilo to zbog komičnosti ili kvaliteta.
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
