“Starac i more” – Ernest Hemingway

“Starac i more” – Ernest Hemingway

Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway) spada u generaciju američkih pisaca koji stvaraju između dva svetska rata. Kao čoveka i kao pisca odlikuje ga naglašeni individualizam koji ide do avanturizma.

U svojim delima Hemingvej je stvorio neku vrstu mita o modernom čoveku, lutalici i dobrovoljnom izgnaniku koji intenzivno živi s prirodom, odaje se borbi, seksu, alkoholu, sportu, suprotstavlja ništavilu, kodeksu časti i disciplini.

“Starac i more” neki smatraju romanom, a neki novelom – jer težište nije na događajima, spoljašnjim zbivanjima, niti u razgranatom fabuliranju, a nema ni poglavlja. U središtu autorovog interesovanja je unutrašnji svet, emotivne i misaone vibracije bića – u ovom slučaju starca Santjaga. Hemingvej upućuje svoju poruku o neophodnosti čvrstine i integriteta čoveka, bez obzira na starost ili nedozrelost: starac i dečak su ravnopravni u težnji za potvrdom osnovnih životnih vrednosti.

Santjago je centralni lik, sve što se događa u vezi je sa njim i sve se odvija u njemu. Na početku knjige autor daje portretnu deskripciju koja se konkretizuje u objektivnim okolnostima, u cilju da ga učini što uverljivijim.

Santjago je ribolovac koji živi u siromašnoj kolibi i spava na novinama. Već puna osadeset četiri dana izlazi na more i vraća se bez ulova. Manolino je dečak iz naselja i starčev jedini prijatelj. Zajedno su lovili četrdeset dana, i kako su ostali bez ulova dečakovi roditelji su ga poslali na brod koji ima više sreće. Santjago očajan, izlazi na okeansku pučinu, zalazi dalje nego obično. Posle duge plovidbe, savim neočekivano njegovu udicu zagrize velika riba, mnogo veća nego što je i mislio da može uloviti. Međutim, ne može da je ubije i izvuče na brod, nego je vezuje i pušta da ga riba odvuče na pučinu. Nakon tri dana, riba je popustila i on uspeva da je ubije. Njegovi problemi nisu završeni, jer je krv privukla ajkule. Jele su njegovu ribu dok nije ostao samo skelet. Kada se vratio na obalu, svi su se divili njegovom ulovu, iako je ostao samo kostur. Santjago je povratio ugled izvrsnog lovca.

Ljudi se očajnički bore za svoju sreću, muče se i krvare zbog nje, ali onda, kada ona treba biti potpuno njihova, kada dođe vreme da osete lepotu te borbe – po plodove dolaze mračne sile da je oduzmu.

Hemingvej je izdvojio svog junaka od sveta. Sve što se u priči dešava predstavlja pojedinačan doživljaj i akciju Santjaga. On je sam samcijat na moru, a bio bi to i u svojoj kolibi da nije mladog prijatelja. Sveden na opstajanje, teškim životom i surovom borbom na pučini, ne napušta ga snaga i nada. Tako se junak u Hemingvejevom delu, kao i u drugim delima, otkriva kao središte snage, akcije, svega što jeste ili želi da bude. On vredi onoliko koliko je snažan da potvrđuje svoju individualnost kroz prkos, napor, spremnost na borbu da ovlada situacijom i da do kraja ostane dosledan uverenju, bez obzira na ishod borbe.

Delo se može smatrati alegorijom, ostvarenje sa više metafora i simbola: starac je sam po sebi metafora, more simbolizuje prirodu, iskonsku dimenziju – svet je nastao iz vode, egzistencija je vezana za vodu. Ribolov je simbol za traganje, izvlačenje nesvesnog, dopuštanje da ono spontano izvire i da se pokazuje kao subjektivna stvarnost. Riba i njena pojava je kao velika objava života, simbolizuje sreću, uloviti je znači pronaći sreću.

Santjago, uprkos svemu, postiže moralnu pobedu prevazilazeći sopstvena ograničenja, svoju starost i nedostatak snage, hrabrošću i odlučnošću.


Katarina Vesin je budući novinar. San joj je da proputuje svet i napiše putopise. Oduvek piše prozu i poeziju, inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Veliki je ljubitelj rep i r&b muzike, nepopravljivi je optimista i borac, obožavatelj životinja. Voli modu, a posebnu strast gaji prema obući. “During your life, never stop dreaming. No one can take away your dreams!” (Tupac Shakur)