Ova dirljiva priča predstavlja ispovest jedne bake, ujedno žene i majke, koju život nije mazio. Kada saznaje da je njom zavladala opaka bolest, odlučuje da otvori srce i dušu. Obraća se unuci koju je odgajila.
I upravo u tim poslednjim trenucima potpuno je sama i ostavljena što je navodi da sve ono što joj se godinama skupljalo stavi na papir, svesna da priliku za razgovor sa unukom neće dočekati. Pod velom sete priseća se burne prošlosti, tajni, rastanaka, sukoba, nezaboravnih trenutaka sa unukom koja joj je posle gubitka supruga, zatim i ćerke, bila jedina svetlost u životu. Hodajući kroz vreme i gazeći po trnju prošlosti budi savest, patnju i bol.
Od prvih do poslednjih redova piše s ljubavlju, punim srcem opisuje naivne trenutke neraskidive veze sa unukom dok je još bila naivno i privrženo dete. Godine su devojčici donele zrelost, tačnije nezrelost, u njoj se pojavljuje neka druga, suprotna osoba puna nepoštovanja. Kao tinejdžerka postaje alergična na bakinu priču, odbija ljubav, odbija sećanja, uspomene i zatvara se u svet bez osećanja. Verni i prisni odnosi zamenjuju loši i netrpeljivi.
Detaljno je opisan odnos dve različite žene koje razdvaja generacijski jaz. Sa bakom Olgom može da se poistoveti svaka žena, majka, a sa unukom svaka devojka, sva današnja omladina. Unuka je simbol arogantne tinejdžerke, devojke koja odlučuje da se suprotstavi svakome i svemu, ponaša se bezosećajno i grubo, dok duboko u sebi lije suze. Ostala je bez majke i oca što joj je ostavilo ožiljke na duši i neispunjenu šupljinu u srcu. Osuđuje Olgu s mržnjom optužujući je da je nedovoljno volela ćerku, njenu majku. Zapletena je u nitima istine i laži, znanja i neznanja.
Olga joj piše u vidu dnevnika, obraća joj se kao da ona upravo čita. Čezne za njom, čezne za toplinom njihove davne bliskosti. Spominje sopstveno teško odrastanje uz majku i oca kojima su deca predstavljala obavezu, rastrojenost ćerke Ilarije i njeno psihičko lutanje. “Taj dan se vraća često u moje misli jer sam samo tada imala priliku nešto da promenim. Tvoja majka se rasplakala i zagrlila me: u tom momentu na njenom oklopu pojavio se jedan otvor, malena pukotina kroz koju sam mogla da prođem. A, onda bih poput klina, širila tu pukotinu i malo po malo osvajala sve više prostora… Kada mi je rekla “moraš da odeš” morala sam da ostanem… a malo je nedostajalo, osećala sam to”.
Upoznaje nas sa ushićenošću i zanosom prave ljubavi koju je pronašla u čoveku koji joj nije bio suđen, sa nemirom, strahom, gubitkom i najvećim životnim istinama. Uz najlepše reči, ostavljajući svojoj unuci poslednji deo svoje duše, oprašta se od nje, jedine koja ju je održavala u životu.
Ova knjiga jedna je od onih koju ćete doživeti lično i koja ostavlja bez daha. Delove koje pročitate zapisivaćete i podvlačiti kao citate bez kojih ne želite dalje u život. Čitaćete ih drugima, ćerci, majci, dotaknuće vas duboko, u onaj delić sebe gde ne puštate nikog da prodre jer se tamo kriju sva najteža proživljena osećanja. Preispitaćete se i promeniti način života, ponajviše ako se prepoznate u likovima. Od trenutka kada sam sklopila korice ove knjige, zbacila sam oklop sa sebe i dopustila majci da mi se približi kao nekada kada sam se krila u njenom zagrljaju. Pružam joj ljubav i poštovanje više nego ikada, svesna da mi je ona najvažniji oslonac u životu. Uz mnogo suza suočila sam se sa svim sećanjima, predivnim detinjstvom i shvatila da više ne želim da odbijam ljubav onih koje volim i koji me vole, a isto to želim i vama. Zbog toga vam ovu knjigu toplo preporučujem.
“I kada se pred tobom otvore mnogi putevi, a ti ne budeš znala kojim da kreneš, nemoj poći bilo kojim, nego sedi i sačekaj. Diši duboko i s poverenjem u sebe, onako kako si disala onog dana kada si došla na svet; ne dozvoli da ti nešto odvuče pažnju; čekaj i dalje čekaj. Budi mirna, ćuti i slušaj svoje srce. Kad čuješ njegov glas, ustani i idi kuda te ono vodi…”
Tara Đukić obožava Beograd, Lejdi Gagu, modu, osmehe svojih najboljih drugarica, kao i one kratke, a velike trenutke u životu kada shvati koliko je srećna. Glavna je i odgovorna urednica svog tananog srca, rastrojenog uma i jedinstvenog života.
