Biti tattoo majstor, pre 30 godina u konzervativnom društvu nije bilo društveno prihvatljivo, čak nije ni postojalo. Bar ne javno… Postojala su tajna skloništa, podzemne prostorije i napuštene barake, gde su zaljubljenici mogli da odu pod iglu i ukrase svoje telo. Danas 23 % američke populacije ima bar jednu tetovažu, a posao im je dosta olakšan sa instagram aplikacijom, koja omogućava umetniku da svoj rad podeli sa širokom publikom.
Tetoviranje se oduvek smatralo veštinom, koja je razvijena na globalnom nivou, ali nagli porast broja umetnika doveo je do toga da neki od njih žele da budu izvan svih – da budu izuzetni! Vodeći se svojim individualnim stilom, pokušavaju da pridobiju pristalice svog načina tetoviranja, koji će prelaziti kilometre i putovati kroz države, samo da bi ih baš oni tetovirali.
Najbolji od njih su ciljno pomerili granice, stavljajući svoj rad pod okrilje neobičnog i jedinstvenog, pa su se nametnula pitanja, od zanata, preko umetnosti, dokle je zapravo stiglo tetoviranje?
1. Roxx
Karijeru je počela 1980. godine kao ulični igrač pokera na ulicama Londona. Vremenom Roxx je izrasla u jednog od najnaprednijih i najtraženijih tatu majstora na svetu. Njen jednostavan stil geometrijskih crno belih tetovaža ne tretira telo kao platno za sliku, već kao jednu slobodnu formu. Njena posebna pažnja na anatomiju tela daje kao rezultat prirodne tetovaže koje se uklapaju u oblik tela, jedinstven dizajn za svaku individualnu muskulaturu i anatomiju.
Često jedna tetovaža se prostire na više udova – ruke i grudi, ruke i leđa, čitave noge – kao da prolazi kroz celo telo. Uprkos preciznosti njenih tetovaža, Roxx ne koristi šablone. Da bi kreirala tetovažu, Roxx obavlja detaljne konsultacije sa svojim klijentom, fotografiše njegovo telo, a kasnije slobodnom rukom crta tetovažu. ” Sada se sve svodi na linije, oblike i krivine i na jednostavnost kako ste ih uklopili. To je povratak grafičkom dizajnu”.
Njene višestruke inspiracije, od tribala, grafičkog dizajna, pa do ulične umetnosti, rezultat su radovi koji nemaju rok trajanja. Naprotiv, delikatnost njenih linija, odmah su prepoznatljive kao Roxx-ine tetovaže. Imaju vanvremensku lepotu koja će redefinisati način na koji se lepota tribala reinterpretita u budućnosti.
2. Niko Hurtado
Iako je najpoznatiji po svojim gostovanjima u LA Ink-u i velikom spisku slavnih klijenata, Niko Hurtado je bez sumnje majstor realnog portreta. Njegove precizne tetovaže u punoj boji su postavile standard u vrsti detalja i fotografskoj vrednosti. Nakon dugih godina vežbanja crtanja obojenim olovkama i borbe sa crno belim tetovažama, doživeo je svoje prvo otkrovenje kao mladi tatu umetnika, kada je crtao portret Bela Lugošija. Kombinacije boja i mešavine u slikama, rekao je, njemu su bile lakše za razumevanje kao umetniku.
Od tada postao je slavan po crtanju portreta direktno sa fotografija, pojačanom paletom boja koja odaje sjaj na završenoj tetovaži, isti kao sa sjajnih fotografija. Za razliku od drugih umetnika Hurtado ne ističe konture. Umesto detaljne, gotovo topografske konture na šablonima ističe se njegov neverovatan osećaj za dubinu, oblik i svežinu. Detalji, kao što je mala kaplica znoja na njegovom portretu Majka Tajsona iz 2013. godine, stvoreni su kao postepeno dodavanje pigmenta i višestrukih prelaza da bi se dobila boja postepeno i jedna celina, slično procesu ulja na platnu.
3. Džoi Pang
Odrastajući u Hong Kongu, Džoi Pang je uvek povezivala tetoviranje sa kriminalom. Kao dugogodišnji ilustrator, htela je da uključi umetnost u svoju karijeru, radila je kao šminkerka, ali je na kraju postala razočarana privremenim postojanjem ove umetnosti. Sa 25 godina, posle putavanja po Novom Zelandu, Pang je imala uvid po prvi put u tetovaže Maora. “Na Novom Zelandu ljudi poštuju tetovaže. To je promenilo moje shvatanje tetoviranja, od Hongkoških kriminalnih tetovaža, pomislila sam da mogu da koristim tetoviranje kao medij za crtanje.
Sada, ona je jedna od retkih kaligrafskih tatu majstora na svetu. Njene suptilne crno bele nijanse i tradicionalne kinseske slike u tetovažama skoro u potpunosti liče na slike rađene četkicom. Umesto da svoje radove smatra kao tetovaže za sebe, ona smatra da bi njen stalni body art trebalo da poboljša i transformiše kožu pojedinca u likovnu umetnost. Umesto da udje u istoriju tetoviranja, Pang je u potpunosti odstupila od tradicionalne tatu slike u Hong Kongu. Ona pozajmljivanja motive iz tradicionalne likovne umetnosti u pokušaju da zauzme mesto u novoj istoriji tetoviranja u Kini.
Lista čekanja kod Pang je tri godine uz satnicu od 1600 dolara.
Njene radove mogu da nose jedino visoki rukovodioci i zvezde, nikako kriminalci kojih se gnuša.
4. Šige
Rođen u Hirošimi 1970. godine Šigenore Ivasaki, poznatiji kao Šige, proglašen je od strane mnogih kao tvorac nove škole tetoviranja u Japanu. Bivšeg tehničar Harli Dejvidsona, privuklo je da tetovita šarenolike američke tetovaže sa kojima se susretao u svom poslu. Umesto da je bio višedecenijski šegrt glavnog tatu majstora, kao što je običaj u Japanu, Šige je odlučio da putuje po svetu i uči od najvećih tatu majstora, vežbajući crtanje na svom telu.
On navodi da je period od tri meseca provedenih u Švajcarskoj sa legendarnim tatu majstorom Filipom Lijuom, bio prekretnica da on postane deo zajednice tatu majstora izvan rodne zemlje, Japana. Rezultat je to što je njegov stil zaista internacionalan. Duboko ukorenjenje u istoriji i proučavanje japanske tradicije, Šigeove velike kompozicije, senčenje i živopisne boje predstavljaju jedan vid romana. Ipak, on sve radi svojim iglama i nastavlja da proučava zanat i istoriju japanskog tetoviranja. U intervjuu iz 2009. godine on je rekao : ” Za mene, posedovanje umetničkog duha je važnije od izrade umetničkog dizajna.
Pošto nisam pripadao i ne pripadam ni jednoj školi, ne pridržavam se tradicionalnog japanskog stila… Ono što ja radim jeste da postavljam tradiciju kao temelj na koji nadogradjujem i kreiram sopstveni stil.”
