Ursula Le Gvin (Ursula Kroeber Le Guin) američka je spisateljica koja objavljuje još od šezdesetih godina prošlog veka. Piše romane, poeziju, dečije knjige, eseje, kratke priče, uglavnom smeštene u epsku ili naučnu fantastiku, ali malo koje delo može da se podvede pod kliše žanra. Prevashodno koristi predele mašte da u njih smesti pitanja koja se tiču najtananijih kretanja ljudske duše, te kako se pojedinac ogleda spram društva. Zato Le Gvinova spušta mikroskop u suštinu bića i proučava teme seksulanog indentiteta, nastanka društva, razvoja kulture, promena, anarhije i anarhizma, te unutrašnjeg porekla čovekovog dobra i zla. Ukoliko volite snažno napisane knjige koje vas protresu iz temelja i nadahnu da se zamislite, čitajte Ursulu.

knjige Usred(u) čitanja: Ursula Le Guin

Predstavljamo vam tri knjige Ursule Le Gvin

“Leva ruka tame” (The Left Hand of Darkness)

Posredi je jedan od najboljih romana 20. veka, u okviru naučne fantastike svakako, koji pripada samom vrhu svetske književnosti. Pripoveda se neobično iz dva naizgled nepovezana pripovedna toka, sa umetnutim pripovestima koje naizgled nemaju dublje značenje osim raskošnog oslikavanja jednog neobičnog vanzemaljskog sveta. Roman se plete gusto načela jin i jan (Yin Yang), svetlosti u tami i tmine u svetlosti. Takođe postavlja pitanje koliko rodne podele utiču na svekolika razdvajanja koja određuju svako društvo. Na koncu, to je priča o razumevanju i prihvatanju sebe i drugih.

“Čovek praznih šaka” (The Disposessed”)

Još jedno kultno delo Ursule Le Gvin. Takođe ima zanimljivu pripovednu strukturu. Prvo i poslednje poglavlje su tzv. prelazne glave i objedinjuju događaje na planetama Uras i Anares. Priča počinje iz hronološke sredine. Neparna poglavlja odvijaju se na planeti Uras i prate trenutni život naučnika Ševeka (Shevek), dok parna poglavlja predstavljaju njegovu prošlost. U tom mlinu između sadašnjosti i prošlosti, između utopijske planete Anares i distopijskog Urasa nalazi se naučnik, ekscentrik, koji pokušava da iznađe jedinstvenu teoriju vremena koja će omogućiti trenutnu komunikaciju bez obzira na razdaljine. Na platnu ovih događaja, Ursula nas vodi na putovanje na kome ćemo zastati da preispitamo sopstveno poimanje vremena i načina na koji opažamo prošlost i sadašnjost. Zapitaće nas da li je utopija moguća i da li postoji savršeno drušvo. Iznad svega dirnuće nas božanstveno istkanom ljubavnom pričom koja provejava kroz život i rad naučnika Ševeka.

“Rođendan sveta” (The Birthday of the World)

Neobična zbirka pripovedaka i priča. Svaka dotiče najtananije strune u duši, jer na različite načine ispituje kako se čovekovo biće snalazi u kovitlacu sopstvene seksualnosti naspram propisanih pravila društva. Tu su priče o odrastanju, priče o napuštanju detinjstva i zabluda, priče o gubitku nevinosti, priče o neobičnim okolnostima pod kojima ljubav nalazi put da se ostvari između ljubavnika. Kako bi izgledalo društvo kojim vladaju žene? Kako bi izgledalo društvo u kome je rodna razdvojenost apsolutna? Zamislite brak između četvoro ljudi? Koje su granice introvertnosti? Svaka priča je dragulj za sebe, a zajedno pružaju snažno iskustvo koje svedoči o izuzetnosti Ursule Le Gvin i velike mudrosti da uoči ono u nama što skrivamo i od sebe.


Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.

Editors choice