Pravo da vam kažem, verujem da ni sam Bog nema odgovor na ovo pitanje. A iskreno kladila bih se u šiš ćevap, da bar pola ženske populacije mlađe od 30 godina trenutno lupa glavu zašto im je neki mangup uzeo broj, a nije se javio. Često sam pokušavala da dobijem odgovor na ovo pitanje od mojih muških prijatelja, ali lakše bi im bilo da mi objasne tajne funkcionisanja svemirske letilice nego da daju racionalno objašnjenje za ovu situaciju.
Pre svega jedna stvar mi nikako nije jasna. Zašto bi se neko uopše toliko cimao i uzimao broj ako neće da se javi posle? Ok, bude ti lepo jedno veče sa nekim, ali ako si svestan da pri dnevnom svetlu ne bi želeo da je vidiš ni u radijusu od 2km zašto onda pitaš za broj? Lepo kažeš, “ćao, moram da idem sad” i jednostavno si rešio muka neku nesretnicu koja će dežurati pored telefona danima i od alarma misliti da je poruka sa pozivom na kafu.
Šta može biti razlog ovakvom ponašanju? Moguće da vas je vaša izabranica za to veče umilnim glasićem upitala da li ćete joj poželeti lepe snove jednom porukom, sa sve pogledom ranjene srne, te je vama bilo žao da kažete kako vas iskreno baš briga i gde će ona spavati večeras (osim ako neće kod vas), a ne da li će imati neke grozomorne snove. Niti ćete joj reći da dok ona dođe do REM faze sna, vi se nećete ni sećati kako se ona zove.
