“Kosa” (“Hair”) je mjuzikl koji je nastao u Sjedinjenim Američkim Državama šezdesetih godin. Prvo je bio izvođen samo na Brodveju, a sedamdesetih se već izvodio širom Evrope i Amerike i postigao veliku popularnost. Mjuzikl je zasnovan na idejama hipi pokreta i seksualne revolucije iz šezdesetih godina, a izazvao je velike reakcije publike zbog radikalnih stavova protiv Vijetnamskog rata i indirektnog promovisanja – odnosno prikazivanja – ilegalnih droga i pogleda na seksualnost, kao i nepoštovanje prema američkoj zastavi. Originalan mjuzikl prikazuje grupu hipi aktivista koji se sa njujorških trgova bore protiv Vijetnamskog rata i konzervativizma.
Adaptacija ovog mjuzikla nastala je u Ateljeu 212 i imala svoju premijeru u februaru 2010. godine. Prikazivala se u Beogradu, Novom Sadu, Banja Luci, Sarajevu, Budvi i postigla veliki uspeh. Godinu dana kasnije i dalje se prikazuje uz veliki odaziv gledalaca. Prema režiji i adaptaciji Kokana Mladenovića mjuzikl je premešten u naše doba i borba mladih liberalnih studenata nije usmerena protiv Vijetnamskog rata nego ratova uopšte, a pored toga i protiv velikih multinacionalnih kompanija i kapitalizma. Kada čovek postane samo broj i izgubi svoju individualnost i brine samo za novac kojim će biti nagrađen (po povratku iz rata na primer), izgubi se uloga pojedinca u društvu i njegovo mišljenje. Velike kompanije poseduju svet jer imaju novac kojim mogu da ga kupe. Čovek je primoran da se uklopi u sistem i da iz njega izvuče najbolje što može, ali ne treba da mu se suprotstavlja. Ali grupa mladih studenata bori se protiv toga, protiv sistema, predvođena liberalnim profesorom filozofije (Ivan Jevtović). Tekst i songove pisali su Džejms Rado i Džerom Ragni, a muziku Galt Makdermot.
Za uspeh ovog mjuzikla zaslužni su Branislav Trifunović, Ivan Jeftović, Gordan Kičić, Tanja Bošković, Katarina Žutić, Rifat Rifatović, Jelena Gavrilović i mnogi drugi. Gordan Kičić dobio je nagradu “Zoran Radmilović” za svoju ulogu u “Kosi”.
Uz ironiju i sarkazam obrađuju se velika sporna pitanja današnjice: novac, crkva, autoriteti. Liberalni i pomalo hedonistički pogledi na svet preovlađuju među studentima koji provode život po svetskim trgovima boreći se protiv svega za šta veruju da je pokrenuto novcem, bore se protiv velikih biznisa velikih ljudi sa aluzijama na Baraka Obamu, Angelu Merkel i druge. A u velike biznise ubrajaju i ratove i crkvu kao možda najveće.
Studenti su uporni u svojoj borbi, ne pristaju da budu kupljeni i istrajni su u svojoj naizgled maloj borbi kojoj ne vide konkretne rezultate. Ali ako im nešto nedostaje, to nije motivacija da nastave i da budu oni baš ti koji će promeniti svet na bolje. Ova predstava ujedno je i poziv na rušenje takozvanih ideala na kojima današnje društvo počiva, rušenje kovencionalnosti i komformizma. Treba ceniti svoju individualnost, ići putem koji sami zamislimo a ne koji će nam doneti više povoljnosti u sistemu za koji nismo izabrali da bude naša granica. Srušiti granice i biti slobodan poruka je ovog dela.
Uz odlične vokalske sposobnosti protagonista i jako dobar plesni sastav, a pre svega puno humora i izvrsne glumce, ova predstava dorpla je do publike i možda na najbolji način uspela da ih pokrene, ako ne na aktivnu borbu, onda bar na razmišljanje o današnjem društvu. Kritički pogled prikazan prventsveno kroz humor najbolji je način bio za to.
Predstava je i posle godinu dana prikazivanja naišla na veliko odobravanje publike u Ateljeu 212 u martu ove godine. Karte za predstavu se još uvek mogu kupiti, a za studente sa desetkom, odlične srednjoškolce i penzionere moguće ih je kupiti sa popustom.
Pogledajte ovu predstavu i zapitajte se – šta je to što zaista treba menjati u društvu?
“NEMAMO ZEMLJU
NEMAMO DOM
NEMAMO LOVU
I NIKOG SVOG
NEMAMO NADU
NEMAMO SPAS
IMAMO VERU
DIŽEMO GLAS
OVO JE VREME
VREME ZA NAS!”
Bojana Ilić je studentkinja germanistike i danskog, obožavateljka Nemaca i nemačkog jezika, plavih ljudi i sladoleda! Zapravo obožavateljka svih jezika, sa misijom da govori barem 8 (uskoro). Kažu kreativna, ona bi pre rekla šarena. Jer život je šaren…
