Viđamo to svuda na društvenim mrežama. Pečenje kiselog testa, negovanje bašte sa povrćem, čitanje romana pre spavanja. Vožnja bicikla nedeljom popodne, opuštanje uz jutarnju kafu bez posezanja za telefonom. Deluje nostalgično – povratak sporijim, jednostavnijim zadovoljstvima iz prošlih vremena. Ovaj fenomen je postao poznat kao „romantizovanje svog života“ i generiše milione pregleda na TikToku i Instagramu. Ali uprkos estetskoj privlačnosti lanenih haljina, svežeg cveća i proizvoda sa pijace, trend seže dublje od pažljivo odabranog sadržaja.
Godinama su mladim ženama prodavana poznata obećanja – radite vredno sada, a sreća će doći kasnije. Posle diplomiranja. Kada se zaposlite. Nakon što smršate. Kada dobijete unapređenje, ili sporedni posao postane glavni. Sve te poruke su iste – morate da postignete dovoljno, da biste bile srećne i zadovoljne sobom. Ali, izgleda da nikada nije dovoljno.
I generacija Z više ne veruje u taj koncept. Odrasli u hustle kulturi, sazrevali tokom COVID-a i ekonomske nesigurnosti, Gen Z je provela više vremena onlajn nego bilo koja generacija pre njih. I došla je do uvida da stalna produktivnost i samooptimizacija zapravo ne vode do ispunjenja. Popularnost kuvanja, baštovanstva, čitanja, predstavlja zaokret. Mlade žene se okreću malim ritualima koji svakodnevni život čine bogatijim. Ono što izgleda kao trend, zapravo govori o tome kako jedna generacija redefiniše ispunjenje.
Pročitajte i: Burnout generacija – umor koji smo normalizovali
View this post on Instagram
Razlozi koji podstiču romantizovanje života generacije Z
Zamor od merenja vrednosti kroz produktivnost
Veći deo generacije Z stasao je tokom ere opsednute optimizacijom. Trikovi za produktivnost, jutarnje rutine, praćenje blagostanja i preduzetnički poslovi postali su kulturna valuta. Društvene mreže su hranile konstantan tok poruka koje podstiču mlade ljude da maksimalno iskoriste svaki sat u danu. Studiranje, sport, hobiji, karijera, negovanje prijateljstava i ljubavnih veza brzo postaje iscrpljujuće. Nametnuta očekivanja da se u svemu stalno postižu rezultati, sada se preispituju.
Gen Z brže dostiže burnout, ali ga brže i prepoznaje kao potrebu za usporavanjem, koja čuva zdravlje i blagostanje. Romantizovanje svakodnevnog života je u suštini pronalaženje ravnoteže i odvajanje vremena za sebe. Mladi žele da žive svakog dana, a ne samo vikendom. I pronalaze konstruktivne načine da pruže otpor kulturi koja vrednost izjednačava sa produktivnošću.
Romantizovanje života uz hobije koji ne zahtevaju ekran
Mnoge aktivnosti povezane sa romantizovanjem svakodnevnog života pozivaju na odlaganje telefona. „Staromodni“ hobiji poput veza, heklanja, kuvanja, angažuju ruke i oslobađaju mozak od tehnologije. Mnogi mladi su sve svesniji negativnog uticaja tehnologije na mentalno zdravlje. Neprekidno skrolovanje može stvoriti teskobu. Ali rad rukama, u kuhinji, izlazak napolje, čitanje knjige – hrane dušu i vraćaju osećaj životne stvarnosti.
Ova želja za taktilnim, oflajn iskustvima objašnjava zašto „staromodni“ hobiji ponovo dobijaju na popularnosti među mladim ženama. Oni nude nešto sve ređe: trenutke koje nije potrebno dokumentovati.
Zanimaće vas i: Mentalna terapija: Staromodni hobiji koji su iznenađujuće zabavni i opuštajući
View this post on Instagram
Pretvaranje rutine u ritual povećava sreću
Kritičari često odbacuju romantizovanje svakodnevnog života kao performativno. Kao estetiku društvenih medija izgrađenu oko kuriranih jutarnjih rutina i luksuznih aranžmana. Ali ovo tumačenje promašuje poentu. Jer, nije stvar u estetici, već u potpunom prisustvu u svemu što radite.
To često znači pretvaranje svakodnevnih trenutaka u namerne rituale. Uživanje u šolji kafe na terasi, bez telefona. Beauty rituali koji se osećaju kao čin ljubavi prema sebi. Pauze za meditaciju tokom radnog dana. Ovi rituali ne menjaju stvarnost svakodnevnog života. Oni menjaju način na koji ih ljudi doživljavaju. I da, ovi trenuci su lepi. Kada dovoljno usporite da primetite svet oko sebe, počinjete da vidite koliko magije i spokoja već postoji u svakodnevnom životu.
Romantizovanje života kroz pristup obavezama
Postoji još jedan sloj ovog trenda koji se često ne pominje. Istorijski gledano, mnoge aktivnosti koje se sada povezuju sa romantizacijom svakodnevnog života – kuvanje, domaćinstvo, baštovanstvo, rukotvorine – bile su obaveze, a ne izbori za žene. Danas mnoge mlade žene vraćaju te aktivnosti pod svojim uslovima. Za gen Z, one postaju izrazi kreativnosti, brige o sebi i ličnog ispunjenja. Kuvanje i baštovanstvo nisu teret i obaveza, već prilika da uspore, pronađu sebe i radost u onome što rade.
Kada kuvanje postane nešto što birate, a ne nešto što morate da radite, iskustvo se menja. A kada se ti obroci dele sa partnerima, prijateljima ili porodicom, sam čin postaje oblik zajednice i povezanosti, a ne obaveza. Romantizovanje kuvanja večere ili baštovanstva znači da to radite za sopstveno uživanje. Kućni poslovi koje su žene istorijski obavljale zarad uživanja drugih, postaju relaksacija i lično zadovoljstvo.
Ako su 2010-te bile definisane kulturom žurbe i težnjom za postignućima, kasne 2020-te mogu biti definisane potragom za onim što je dovoljno. Ono što izgleda kao estetski trend je, u mnogim aspektima, kulturna korekcija. Generacija Z bira da pronađe smisao u običnim trenucima, umesto da stalno juri sledeću prekretnicu. Ovi rituali ne menjaju stvarnost svakodnevnog života, ali menjaju pristup. Romantizacija nije pretvaranje da su obični trenuci izvanredni – već razumevanje da su uvek bili važni.
Dopašće vam se i: “Matcha efekat”: Kako gen Z redefiniše male luksuze u nesigurnim vremenima
Wannabe Magazine
Foto: Lummi/Ricardo Matos
