Moje debele noge su vrlo dugačke – Da li znate kako izgleda kupovati unihop ili hulahop na kome piše „veličina 4“ ili „XXXL“ ili čak peticu, sa specijalnim proširenjem na turu za debele žene i potrefiti svaki peti put? Znači, četiri puta bacim pare, odnosno poklonim nekome tu kvazi četvorku, da mi bude lakše i nastavim da se grizem što ne slušam sebe. Zašto sam kog vraga pokušavala da pazarim unihop u bilo kojoj radnji, osim one koju drži jedna još odvaljenija od brega nego što sam ja i koja je, valjda, otvorila radnju veša i čarapa da bi imala gde da nabavlja ove deficitarne proizvode za debele žene? Dakle, najveći broj četvorki i iksiksiks elova je – kratak. Ono elastičnosti što postoji, potroši se u razvlačenju na butine i kad proces obuvanja dođe skoro do međunožja – tu i ostane. Možda mogu da ih navučem do pola dupeta. A možda mogu i da smanjim dupe. Ali što da se nerviram, kad helanke završavaju posao?
Zverski rastegljive, u najvećoj veličini, kad bi imale stopala, ni one ne bi bile dovoljno dugačke. Ali, kad bi imale stopala, bile bi hulahopke. Pošto nemaju, one su helanke. Mogu da se popnu do pola listova, ali neće spadati sa dupeta. Dakle, zakon.
Duže traju od unihopa i ne cepaju se na prstima, nego između nogu i to tek posle besomučnog nošenja i pranja. Traju taman koliko i gaće istog kvaliteta – izližu se i pocepaju u pranju, a ne u nošenju, ili prilikom navlačenja, kao što se dešava sa unihopom.
Helanke drže butine odvojene jednu od druge i nosim ih i leti, jer je sto puta prijatnije imati nešto pripijeno uz noge da mi odvaja butine i upija znoj, nego da mi se butine trljaju jedna o drugu, uh, užas. Ko ne zna kakav je osećaj, ne može da oseti tu zahvalnost za postojanje helanki.
Nosim ih uz tuniku, haljinu, suknju, jer helanke. Jok hulahopke.
