Ovaj muzej na levoj obali Sene, smešten u rekonstruisanu železničku stanicu, možete obići iz svojih udobnih fotelja. I dalje se žalite što morate sedeti u kući? Zbirka Impresionista jedna je od najboljih na svetu. U Muzeju Orsej nalaze se i remek-dela koja su u vreme kada su prvi put prikazana pariskoj publici izazivala zgražavanje, šok i skandale. Ovde pišemo o nekoliko najzanimljivijih samo kako bismo vam zagolicali maštu, a na vama je da (za sada) virtuelno prošetate ovim velelepnim hramom umetnosti.
“Doručak na travi”, Edouard Manet
Ukoliko ste fan serije Gossip Girl sigurno se sećate četvrte sezone koja je započela upravo u Parizu, destinaciji iz snova mnogih Amerikanaca. Scena u kojoj čuvena Bler Valdorf upoznaje princa od Monaka, odigrava se upravo ispred Maneove slike “Doručak na travi” u muzeju Orsej. U romanu “Delo”, Emil Zola opisao je reakcije publike na ovu, tada kontraverznu sliku koja je izazvala skandal u javnosti: “Mora da se brzo proširio glas da se na izložbi mogla videti jedna smešna slika, jer su ljudi neuredno trčali po svim dvoranama, a grupe turista koji su se bojali da nešto ne propuste, gurale su se i vikale: “Šta? Tamo! Neverovatno!” Doskočice su se množile i sve su se odnosile na temu slike. Niko je nije razumeo, svi su mislili da se radi o nečemu što je neverovatno komično. – Eto vidiš. Ovoj je ženi vruće, a muškarcima je hladno, zato su odeveni. – Ne, nije to! Zar ne vidiš da je zelene boje? Mora da je bila dosta vremena u vodi pre nego što su je izvukli van. Zato se malo mršti…. Publiku je šokirao pre svega pragmatični realizam u prikazu ženskog akta u prvom planu, sasvim drugačiji od idealizovane golotinje akademske tradicije. U svakom slučaju, ovo je slika koja ne prestaje da intrigira i danas.
“Autoportret”, Vincent van Gogh
Kao što tragovi pera na rukom pisanim stranicama govore o emotivnom stanju onoga ko je pisao, tako Vincentovi potezi četkicom otkrivaju dosta toga o emocijama i inspiraciji koja vlada umetnikom u trenutku kada slika. Na autoportretima, slikar ispituje samog sebe, razgovara sa svojom dušom i prati napredovanje svoje bolesti. Prikazuje nam svoje oštro i šiljato lice, prodoran pogled koji je izgubljen pokušavajući da analizira vlastito lice. Predivna plava pozadina kroz kružne poteze četkice otkriva nam unutrašnji razdor koji je Van Gogh imao unutar sebe.
