“Makovi”, Claude Monet
Reč je o pokušaju da se kroz boju prikaže svetlo jednog sunčanog popodneva. Publiku i kritiku iznenadila je posve nova tehnika, sasvim autonomna u odnosu na akademska pravila koja su nalagala da boja bude podređena liniji. Tada je kružila šala o impresionistima u kojoj se pričalo kako oni zapravo nabijaju pištolj bojama i pucaju u platna, da bi na kraju samo potpisali sliku. Kako god, “Makovi” Kloda Monea nas neće ostaviti ravnodušnim kada im se sasvim približimo.
“Ruže pod stablima”, Gustav Klimt
Ova slika odlikuje se dekorativnom sugestivnošću kvadratnog formata, odiše mirom i skladom, dok se boje, nanesene samo laganim dodirima četkice čine poput komadića mozaika. Klimtovi krajolici izgledaju kao mesta obuzimajuće tišine na kojima kao da je vreme stalo. Za razliku od Monea, Klimt ne teži realističnom prikazu prirode. Naprotiv, on sebi kao umetnički cilj postavlja stvaranje autonomne prirode i to nizom vlastitih simbola koji njegovo delo udaljavaju od samog motiva koji slika, lišavajući prikaz impresionističke spontanosti i neposrednosti. Isključenje prisustva čoveka koji je, simbolično, zamenjen bogatom vegetacijom koja se širi u sam beskraj, Klimtova platna obavija izrazitom tajanstvenošću.
“Toaleta”, Henri de Toulouse-Lautrec
Kao modele za svoja dela, Lautrec je birao svoje prijateljice, glumice, pevačice, ali i prostituke s Monmartra. Ovaj put za njega je pozirala jedna crvenokosa žena koja na podu sedi polunaga i okrenuta leđima posmatraču. Intimna scena iz života ove žene nije prikazana na voajeristički način niti se zaustavlja na detaljima ambijenta koji okružuje žensku figuru. Ako uzmemo u obzir činjenicu da je središnja tematika čitavog Lautrecovog opusa upravo ljudsko telo, ne čudi što je jedna od najlepših slika zapravo svojevrsna studija nagog tela, perspektive i svetla. Mada, naravno, kao svako umetničko delo, svako će je na drugačiji način doživeti.
Naslovna fotografija: Musée d’Orsay, Instagram
Vladislava
