Optimistična si. Previše optimistična!
Misliš, tačnije, znaš da ti treba tačno 17 minuta do grada. Tri minuta da se spustiš do stanice, autobus uvek čekaš ne duže od minuta, znači, iz kuće krećeš tačno 21 minut pre vremena zakazanog za susret. Ali, onda se desi zastoj u saobraćaju, nema autobusa, ti kasniš i kasniš. Bad luck, my friend! Nemoj da budeš ovako optimistična da će te vreme poslužiti i da se neće desiti nepredviđene okolnosti. Uvek ih ima, u nekom obliku. Zato, dodaj sebi neki minut više, svaki put, i videćeš koliko ponekad i pet minuta znači mnogo. A ako jednom poraniš i dođeš pre svih, šta da ti kažem, počasti se!
Ne trudiš se, ne znači ti, nije ti bitno… Toliko.
Imaš prioritete ti, nije da nemaš. Kada ideš na važan sastanak ili razgovor za posao, znaš da je kašnjenje veliki “no-no”! Ali kada je u pitanju društvo, ma, oni su navikli da kasniš, šta ima veze! Nemoj tako da razmišljaš, to je ružno. Seti se početka teksta! Zato, tretiraj svaku osobu kao da je avionski let. Ne. Smeš. Da. Kasniš.
