Ali u savremenom društvu, muškarci su pozvani na odgovornost. Zakoni im ne tolerišu razmišljanje manjom glavom. Ali zakoni su jedno, a praksa i sprovođenje zakona, nešto sasvim drugo. Nikakav zakon te ne štiti od izloženosti seksualnom vređanju i uznemiravanju, samo zato što si žena. Nikada nisam obraćala pažnju na to koliko sam izložena i da li sam uvređena, to su bile situacije sa kojima se svaka žena uobičajeno sreće – dobacivanja, lascivni predlozi, uznemiravanja telefonom, pipkanja u gužvi. Uvek sam razmišljala o tome zašto je odvratno i odbojno i zašto u meni izaziva osećanje bespomoćnosti kad me neki zadrigli kamiondžija gleda kao komad mesa i ne pokušava da sakrije da mu cure bale, a zašto je to potpuno prihvatljivo i čak uzbudljivo, kad me tako gleda momak u koga sam zaljubljena i koga želim. U ovom razmišljanju krilo se ubeđenje da sam ja za to odgovorna, da je to moja stvar i da naprosto treba da ignorišem odvratno muško ponašanje onda kad mi je odvratno. I nikad se nisam osećala posebno loše, zapravo, uvek sam se osećala uobičajeno loše (nekako isprljano, etiketirano, ublaćeno), ali nikad se nisam naljutila zbog toga, dok nisam zatrudnela. Valjda sam u trudnoći sebi mogla da dopustim da pokazujem sve što osećam, jer su trudnice ionako nestabilne i lude zbog svih tih hormona – imala sam legitimnu dozvolu da budem preosetljiva.
I doživela sam par momenata pre i posle kojih se nikada nisam gore osećala samo zato što sam žena. Onako nabrekla i bujna, visoka i upadljiva, verovatno sam bila hodajuća meta za zadrigle kamiondžije svih vrsta. Kontala sam da uopšte i ne primećuju da sam trudna i da trudnica generalno ne izaziva nikakvo dodatno poštovanje i pažnju, osim kod drugih žena. I htela sam da ih ubijem, svakog od njih, ko se odvratno iscerio,lascivno dobacio, gestikulirao – a radili su sve to. Mogla sam stvarno da im pregrizem grkljan i da gledam kako se guše u sopstvenoj krvi.
Da, jebote, nosim dete u sebi, a ono je nastalo putem jebanja, o kome ti samo možeš da maštaš odvratna svinjo, na kolena kad prolazim i pogled dole, da ne uvrediš kraljicu svojom bednom pažnjom i prisustvom. Tako sam se osećala. Mrzela sam ih i htela sam da imam moć da naredim njihovu smrt. Ili bar kaznu. To je bilo frustrirajuće, ali i oslobađajuće. Nisam ja kriva što sam žena, nego ti, što si svinja. Toliko je jednostavno. Muškarci koji sebi dozvoljavaju da budu svinje prema ženama, jer možda i nisu ništa drugo, ili ne umeju da budu džentlmeni, ili su stvarno ubeđeni da u tom ponašanju nema ničeg pogrešnog, treba da budu kažnjeni.
