U nastojanju da obezbedi svoj integritet, um postavlja barijere, obrasce ponašanja i uverenja, koja ograničavaju vaš svet. Ali ta ograničenja stvaraju iluzornu sigurnost, a zapravo ograničavaju spoznaju i lični rast i razvoj, držeći vas u stanju defanzive, uverene da ste ugroženi i da vam je u životu ide gore nego što je realno.
Gornja granica sreće
Iskustvo potvrđuje vaša uverenja, a vaš um kreira to iskustvo upravo u cilju potvrde – sreću i bol doživljavate u određenoj razmeri, koja vam potvrđuje da je sreća retka, a bol stalno prisutna kategorija. Tako prestanete da verujete da možete biti srećniji, ili postanete “sujeverni” sprečavajući sebe da osećate veliku radost i sreću, jer posle toga svakako sledi “kazna” – intenzivnija nesreća i patnja. Postajete anksiozni i skloni da stvarate probleme, jer samo tako imate osećaj da je “sve u redu” i da je razmera sreće i bola adekvatna – ako ima više bola, onda ne morate strahovati od još više bola.
Sindrom dostizanja
Kada stalno razmišljate koje je sledeće postignuće, počinjete da zanemarujete ono što ste već dostigli, gubite fokus na sadašnji trenutak i stalno lebdite zabrinuti u maglovitoj budućnosti, jureći za sledećim ciljem i sledećim dostignućem. Ima mnogo ljudi koji su neprekidno u akciji i neprekidno u brizi i žurbi, nikada nemaju vremena da zastanu, jer stalno ima još toga što moraju uraditi i kao da nikada ni u čemu ne uživaju. Ne smeju da se opuste, jer ako to urade, ko zna šta će se sve (loše) dogoditi. Ulaganjem svoje energije u neprekidnu trku, kontrolišete događaje, a ako se opustite, gubite taj osećaj kontrole, koji je iluzoran. Jedina kontrola koju imate jeste kako delujete, postupate i reagujete u sadašnjem trenutku.
Fokus na negativnost
Ovo ćete lako prepoznati kod sebe – kada vam deset osoba kaže nešto lepo, uputi kompliment i pohvali vas, a jedna vas iskritikuje ili uvredi, vi ćete zaboraviti deset pohvala i zbog te jedne pogrde se danima osećati loše. Svi to radimo, ali ne zato što smo negativci – to je evolucijska stvar. Ljudski um je dizajniran da prepoznaje probleme, kao mehanizam preživljavanja i ima impuls da se fokusira na “pretnju” kako bi je savladao. Realno, vi niste ugroženi nečijom kritikom, ali je um tako detektuje po difoltu, prema “fabričkim podešavanjima”.
