U 21. veku skoro svi imamo neki problem sa mentalnim zdravljem, a retki su oni koji se sa svojim problemom suoče oči u oči. Anksioznost je redovna pojava u svakodnevici, a svako od nas se sa njom nosi na drugačiji način. Ona se javlja u raznim oblicima i ispoljava se na razne načine. Uobičajeni način ispoljavanja je kroz napad panike, sve vrste fobija (agrofobija, strahovi od buba, itd.), generilizovana anksioznost (preterana briga), zdravstvena anksioznost (strah od smrti i bolesti), opsesivno-kompulsivni poremećaj, socijalna anksioznost (strah od javnog nastupa i stidljivost u komunikaciji), nesanica (problem da se zaspi, takoreći plitak san i slično), posesivnost, seksualni problemi, itd. Kao takvi svi oni zajedno predstavljaju jednostavno anksioznost.
Mali činovi u trenutku mogu da posluže kao smirenje uma, kako bi se prebrodio težak trenutak kada anksioznost nastupi. To ne mora bude neki spektakularan događaj, kao da moraš da stopiraš sve što u tom trenutku radiš kako bi meditirala, ali ako je to tvoj način da smiriš svoj um – odlično! Ono što je preporučljivo svakako jeste to da se malo osvrneš na tok svojih misli kako ih ne bi previše analizirala i ulazila u dublje u njih, što će te činiti dodatno anksioznom.
Da, znamo, potrebno je mnogo truda da se obuzda hiljadu i jedna misao u tvojoj glavi, ali uz malo vežbe, to će ti vremenom postati jako lako. Nakon što prebrodiš svoju anksioznost, sa druge strane tih misli te čeka nešto veoma veliko. Mirna svest, prihvatanje same sebe, autentičnost, perspektiva i, ako naučiš da samu sebe čuješ, malo duševnog mira.
Ponekad ni sama ne znaš šta se dešava, svoj mozak prebacuješ sa jedne misli na drugu, a konstantno se vrtiš u krug oko istog problema. Možda previše analiziraš poruku koju si dobila od nekoga koja nije delovala kao da je sve u redu, pa kreneš da kalkulišeš u svojoj glavi svoj sledeći potez. Tvoj um i tvoj tok misli jednostavno ne može nekad biti iskontrolisan i to je potpuno prirodno. Posao tvog mozga je da ima u sebi proces misli, ali onda nađeš sebe ponovo ispočetka u začaranom krugu istog problema iznova, što ti remeti fokus, utiče na tvoje raspoloženje i remeti tvoj san – što znači da si sebe dovela ponovo na nulu i krećeš sve iznova.
Koji je uzrok ovog ponašanja? Verovatno taj što svoju intuiciju takoreći stavljaš na mute. Neizbežno je da se premišljaš oko nekih odluka, naročito ako su životne odluke, ali ako problem uzima nepotrebno veliku količinu tvoje mentalne energije, uzrok ovome može biti da ne slušaš najbitniju osobu u svom životu – samu sebe.
Nemiran um zapravo može biti tvoj najveći saveznik. Pokrenulo je određena pitanja u tvojoj glavi sa razlogom, sa željom da ti skrene pažnju da nešto nije uredu. Problem je što mi sami sebe distanciramo od naše intuicije tako što bespotrebno listamo naše mobilne telefone i dodatno zatrpavamo naš već prebukiran raspored. Kada počneš da radiš ovo, mi svesno ignorišemo unutrašnji glas koji sadrži odgovore da pomognemo sami sebi.
Dok god ne dozvolimo našem umu vremena da procesuje bilo koji problem sa kojim se nosimo, on će nastaviti da utiče na naše mentalno zdravlje i da narušava našu energiju. Onog momenta kada počnemo da slušamo ono što nam naša intuicija govori i ono što nam naše emocije nalažu da znamo, nemiran um će se smiriti.
Svakako, to je mnogo bolje nego da se frustriramo mentalnim napadima koje vršimo sami na sebe, stoga je najbolje da uradiš potpuno suprotno. Ako tvoj um vrišti na tebe toliko glasno da ne možeš da se fokusiraš, saslušaj samu sebe. Uzmi za sebe minut ili čak i sat ako ti je potrebno, sedi i razmisli. Dodaj mikrofon svom unutrašnjem glasu i dobro ga saslušaj.
Mi izdvajamo nekoliko saveta kako da se opustiš usred napada anksioznosti. U prevodu: smiri svoj um, oslobodi se straha i dođi na kraj sa onim sa čime treba da se suočiš – sa samim sobom.
