Marko Mitanovski
WANNABE MAGAZINE: Kako si izgradila svoj stil?
Aleksandra Todorović: Pa, ja baš i nemam neki određen stil. Moj stil je više kombinacija različitih. Oblačim se u odnosu na raspoloženje, priliku ili vreme, kao i svako drugi. Ali kad bih morala da istaknem nesto prepoznatljivo, bile bi to suknje i haljinice koje nosim preko farmerki. Jedna od ključnih stvari pri stvaranju svog stila je otkriti šta ti najbolje stoji, pa ako je potrebno i skrenuti pažnju sa delova tela kojim nismo najzadovoljniji. Ja sam vremenom naučila kako da svoje nedostatke prikrijem i tome prilagodila svu garderobu koju kupujem. Tako sam zbog premršavih nogu, a opet širih, kosčatih bokova, počela da nosim suknje i haljinice preko farmerki, čime sam prikrila bokove, a ni noge ne deluju toliko mršavo. Najvažnije je osećati se dobro u onome što nosimo jer, ako se dobro osećamo, bićemo samouvereni i zadovoljni sobom.
Koji je tvoj omiljeni brend?
Topshop ili H&M, kako gde, mada se ne opterećujem brendovima. Više volim da, kad negde otputujem, lutam ulicicama i pronalazim fenomenalne radnje sa raznovrsnim komadima. U Americi postoji lanac prodavnica Urban Outfitters u kojima se mogu naći stvari retko poznatih brendova, i to od aksesoara do nameštaja i sve je tako divno i originalno. Uglavnom sam nesrećna kad ne mogu da ponesem patchwork jorgan ili neki stočić za Srbiju.
Koji ti je omiljeni komad iz ormana?
L.A.M.B. polučizmice sa štiklom od 12cm. Obožavam da nosim cipele sa visokom štiklom, ali su mi mnogo smešne reakcije kada se pojavim sa dodatkom od 12cm na svojih 180. Ljudi ionako gledaju da li sam na štiklama i kad sam u ravnom. Srećom, muž mi vadi prosek, pa sebi mogu da dozvolim taj luksuz.
Šta misliš o modi u Srbiji?
Moda u Srbiji ima puno potencijala, neverovatno kreativnih ljudi, ali i problem – ovo je ipak Srbija. Ovde možeš da se baviš modom samo ako imaš novca. Oni koji imaju uspešne firme i odvajanje budžeta za sponzorstvo im ne predstavlja problem nažalost najčešće nemaju ni trunku kreativnosti. Ako ne vide uzajamnu korist, onda ne vide ni žasto bi ulagali svoje vreme i novac.
U inostranstvu je to mnogo lakše. Dovoljno je da imaš potencijala i naći će se neko kome će se tvoje ideje dopasti, a ima novca da uloži u tvoj dalji razvoj. Ovde i kad kreneš u potragu za sponzorstvom, ljudi te gledaju sa nipodaštavanjem. Baš je tužna situacija. Zato imamo strahotu na modnoj sceni, gde se kreatorom predstavlja svako ko voli šoping i ko je na ovaj ili onaj način došao do novca.
Koje greške devojke najčešće prave pri oblačenju?
Praćenje modnih trendova po svaku cenu bez imalo kreativnosti i ličnog pečata. Čitava vojska isto obučenih devojaka izmaršira u grad vikendom.
Jedna od najčešćih grešaka je firmirana torba sa vidljivim printom. Čak iako se ima novca da se priušti original firmirana torba, odabir će uvek ostati na prepoznatljivom većini. Tužno je što ljudi robuju tuđem mišljenju na taj način. Ako komšinica Daca, koja se baš vratila iz Milana sa najnovijom Gucci tašnom, sa svoje terase na 7. spratu ne vidi da sam ja kupila Louis Vuitton-a, onda kao da ga nisam ni kupila.
Koji je tvoj omiljeni kreator?
Marko Mitanovski, zato što je posle dužeg vremena uneo nešto novo i drugačije na našu modnu scenu. Rick Owens, zato što su svi modeli kao pravljeni za mene, sa duuugim rukavima i nogavicama. Alexander McQueen, mislim da nije potrebno objašnjavati zašto. John Galliano i Vivienne Westwood pod ruku. Obožavam njihove ekscentričnosti.
Šta muškarac mora da ima da bi te privukao?
Samopouzdanje i šarm, originalnost. To je sve. Lep izgled privuče, ali ne zadrži. Sve ostalo je tako bledo u odnosu na ove tri stvari. Uh, da, i ništa bez lepih zuba i šaka (smeh).
Šta voliš, a šta te najviše nervira u Beogradu?
Volim naš smisao za humor i opuštenost. Jednostavno živimo život. Nismo robovi, ali sve više se trude da nas pretvore u iste i mislim da nam to ne gine. Sa druge strane, nerviraju me površni odnosi, uglavnom zasnivani kroz korist, i materijalno, kao i kompleksi zbog decenija nemaštine, pa se ljudi prikazuju u nekom lažnom izobilju lagodnog života, a većina skuplja cele nedelje za dva pića vikendom ili jednostavno tehnikom Dejvida Koperfilda nestane pre nego što stigne račun. Kvazibogataši.
Koji ti je omiljeni inostrani grad ?
Definitivno Solun. Nije najlepši grad u kom sam bila, nije najfascinantniji koji sam videla, ali je to grad u kome se ne osećam kao stranac. Ima dušu i toplinu sličnu Beogradu. Tamo su ljudi ludi kao mi, tako da se osećam kao kod kuće.
Šta misliš o noćnom životu u Beogradu?
Precenjen. Nudi uglavnom bedne narodnjačke provode, koji možda budu zanimljivi strancima, jer su oni između ostalog zato i tu – da vide nešto drugačije. Nedostaje jedan ozbiljan rok klub. Nedostaje stara dobra komercijalna muzika u klubovima. Nedostaje nam raznovrsnost. Dosta mi je i bendova! Skoro da i ne postoji mesto gde se ne sluša živa muzika. Ne mogu više da slušam “Smooth Criminal” samo sa gitarom, hoću pravu verziju!
Nikola Trajković je inženjer, pustolov i urbani kreativac. Zakleti Dorćolac koji najviše voli da živi svuda po malo. Život u Parizu i Istanbulu obogatio je način na koji doživljava modu.
