Ljubav se hrani nadanjem
Pokrenite Dan Zaljubljenih po sopstvenom kroju – iskreno i suštinski. Ovo je dan kada se ljubav prepoznaje u svakom obliku i veličini, prerušena u bilo koga i bilo šta. Poznata ljubav, stara ljubav, duhovi prošle ljubavi, ljubav obojena novim nadanjima. I gubitaka ovde ima, svakako, ali bez njih ne bismo prepoznavali dobitke.
Vraćanje ljubavi je nešto najbolje. Ljubav je predugo bila umotana u plastificirane omote lažnih Kupidona koji su servirali raznorazne ljubavi na rasprodajama po vrlo povoljnim cenama. Posmatrano kroz prizmu mitoloških referenci, zaključićete da nije slučajnost što je Venera bila boginja i ljubavi i novca. Ili, to što je njen debeljuškasti drugar strelama uvek podjednako ubadao i novčanu i emotivnu dobit, ne nužno ih razdvajajući. Zaključujemo – i ljubav i novac su valuta. Ono što nas zanima jeste, dokle i na koji način?
Godine 1960. približno 100,000 idealista odlučilo je da kliče za ljubav u Hejt-Ešberiju u San Francisku. Zalagali su se za zajedništvo, deljenje, stavljanje tačke na prekomernu pohlepu i, iznad svega, za mir i ljubav. Ovo je bila generacija: “Vodite-Ljubav-A-Ne-Rat” koje se sećamo sa osmehom, pa je kroz sopstvena dela, ideale, muziku ili ma koji drugi sopstveni polet proživljavamo na svakome jedinstven način.
Najubedljiviji odgovor na zamenjivanje ljubavi za novčane beneficije desio se sredinom osamdesetih. Lavina konzumerizma krenula je iz drage nam Britanije koju je zahvatila epidemija Margaret Tačer/Regan. To je bio period kada je novac postao sopstveni klon i zamena za bilo koji drugi odeljak života. Moć i bogatstvo postale su avatari ljubavi, njen grešni, upadljivi alter-ego. Ljubav se ostavljala za vikende. Ljubav je bila aktivnost za dokolicu. Hoteli, buketi skupocenog cveća, čokolada, nakit, razvodi slavnih, povremena monogamija, porno industrija i predbračni ugovori ubrzo su postal pečat onoga što bi trebalo da je najpoletnije čovekovo osećanje. Ljubav kao još jedan artikl, kao bilo šta što može da se svuče sa police i stavi u korpu za kupovinu. Ova generacija ljudi koji su sebe nazivali naprednom i samosvesnom skupinom mladih vizionara shvatili su da je ljubav, kao i novac, vrlo nestabilna i zamenljiva valuta. Mislili su – ako svežanj evra može u roku od par koraka do obližnje banke ili menjačnice da postane još deblji ili tanji svežanj dolara, kuna, dinara… zašto i veza koja ne funkcioniše ne bi mogla da se zameni?
Samo ono što činimo iz ljubavi, činimo slobodno, pa ma koliko patnje iz toga proizašlo
Šta se to dogodilo Ljubavi?
Iz ugla tradicionalnih međuljudskih odnosa, muškarci su oduvek bili zavodnici, oni na čijim je plećima teret ili zadovoljstvo osvajanja. Žene su, s druge strane, služile kao one koje će dati paperjastu notu svakoj pukotini zavođenja i od onoga što bi ličilo na lanac uzastopnih dejtova satkati suštinu. Tradicija nas uči da predavanje nekome znači nevidljivu posvećenost svakodnevnim prepravkama onoga što nije blistavo. Ili, uživanje u svemu što jeste. A mi, nekako, uvek zaboravljamo da volimo kada nam se ukaže prilika.
Kada mislimo o ljubavi, ne smemo je doživljavati kao jednodimenzionalno osećanje. Kompleksnost ovog doživljaja je slojevita dovoljno da pokrije sve koji su nam u životima. Decu. Prijatelje. Roditelje. Strance, čak. Celokupan ljubavni život jedne zajednice. Dugo smo verovali (a neki i dalje) da ljubav može da postoji kao entitet za sebe. Da diše, živi, da voli mimo života u koji je smeštena. Verovali smo da, šta god da uradimo, ljubav će uvek biti tu, kao kiseonik ili sunce. Ono na šta smo u haotičnosti sopstvenog verovanja zaboravili da obratimo pažnju jeste da je ljubavi potrebna svakodnevna nega, jer kao novorođenče koje vapi za majčinim mlekom, a ne dobije ga, i ljubav postaje anksiozna, nemirna, uplakana.
Ljubav je ekosistem. Ne možete je zanemariti, iskoristiti, zagaditi, iscepati i onda se zapitati zbog čega je tako uticala na ptice i zelenilo.
Vreme je da se o Ljubavi podrobnije porazmisli.
Dan Zaljubljenih je dan kojim se slavi romantika, seks, posvećenost nekome. Ne mogu a da se ne zapitam – koliko će se prilika za ljubav, iz pukog neznanja ili besa, baš danas propustiti?
Umesto što ćemo se izviniti svakome koga smo, možda, nekada povredili, zašto ne bismo zagrlili one koje volimo i one koji vole nas? Zašto ne bismo zagrlili one koje ne grle dovoljno? Ljubav nije ni artikl ni roba, pa se ne morate brinuti o kratkoročnosti i nestašici. Ne zaboravite – ljubav je nepresušna površina u kojoj se rađaju samo najplemenitija osećanja. Ako ste dovoljno veliki, umećete da zavolite, volite i sačuvate.
Ljubav je velika i moćna. Možda samo fragment naše mašte, ali ona postoji, živi, ona je, ponekad, telo za sebe. Sve naše veze se temelje na raznolikim ljubavima. Ako bismo pokušali da iskusimo ljubav kao karakteristiku – saosećajnost ili hrabrost – i da se manje usresredimo na ljubav kao događaj koji se dešava tog i tog datuma, ljubav bi počela da nam pripada suštinski i prestala da se oslanja na to koliko smo nečiji, a koliko sami. Kada u svojim bićima imamo negovanu ljubav za sebe, imaćemo je i za druge – u svakom momentu.
Nacionalni dan Ljubavi bi trebalo da se usredsredi i na uzore, takođe. Tinejdžeri bi trebalo da lude jedni za drugima, da eksperimentišu, da se bez straha upuštaju u zaljubljenost. Takođe, morali bi da uvide koliko ljubav menja i produbljuje. A mladi bi mogli da posmatraju odrasle i od njih uče kako da vole svoje prijatelje za koje je postojanje i bitisanje mnogo jače od posla i punog novčanika.
Ljubav je najplemenitija slabost uma
Boginja Venera od nas ne zahteva da biramo između ljubavi i novca, ali, stavljajući do znanja da su ova dva entiteta u neraskidivoj vezi, ona nas moli da sami rasudimo šta nam je bitnije, i zbog čega. Svima je poznata priča o Midasu koji je jednim dodirom pretvarao u zlato sve što je poželeo. Zlato ga je ispunjavalo do momenta kada je počeo da jede zlato, da spava u zlatu, i, dok mu se ćerkica nije zaletela u naručje te se tu skamenila i zaista postala njegova zlatna devojčica.
Onoliko koliko rizikujete pokazuje koliko zaista vredite.
Danas, ili bilo kog narednog dana, posmatrati Ljubav kao alternativnu valutu bilo bi ranjavanje ideje koju ona podrazumeva, povređivanje suštine koju sa sobom nosi i, iznad svega, okretanje leđa lepoti. Novac kao dominantna vrednost ovog sveta u kom postojimo uspela je da razočara, kako praktično, tako i ideološki. Nestabilniji je od ma koje Ljubavi. Zašto bismo mu, onda, stavljali zlatnu krunu priznanja kada Ljubav čeka da bude nagrađena samo poljupcem? Ulozi su široki i veliki, a ljudi željni nekoga ko će ih voleti umesto posuti zlatom.
Razmislite u šta i u koga ulažete.
Počnite danas. Volite ljude oko sebe. Ne budite nekome opcija jer, setite se, biti nekome opcija na lageru je mnogo strašnije nego otpatiti turu, stegnuti srce i krenuti dalje, pa gde god stignete. Ako ste voleli nekoga ko vas je uništavao, danas je dan da prestanete i zavolite prvo sebe, pa onda nekog sledećeg. Prestanite da volite one koji vas tretiraju kao obične, ipak ste svi vi neke jedinstvene svetlosti. Volite sebe. Volite neznanca. Zapamtite još i ovo – ljubav vam nikada neće zatražiti kusur.
Emilija Cvijanović prezire predrasude, ograničenost i nepoštovanje različitosti. Uvek je blizu, preblizu ivice koja deli realnost i maštu. Potpuni je rob estetskih uspeha i, što je najvažnije, u večitoj je potrazi za prožimajućom ljubavlju.
