Zamislite sledeće: posle godina strpljivog samorazvoja i psihoterapije, konačno priznate sebi kako želite da vam se dive. I to ne samo porodica i prijatelji. Apetiti mašte su neograničeni i vi se već vidite kao neko poznat (iako niste još tačno odredili koja vam vrsta popularnosti najviše leži). Pravite plan: prvo, istraživanje terena. Onda, logistika.
Pošto ništa ne prepuštate slučaju, projezdili ste netom u potrazi za biografijama selebritija koji vam posebno privlače pažnju. Napravili ste listu najboljih 10, trudeći se da podjednako zastupite sve oblasti mogućeg uspeha. Njihove slike zalepili ste za okvir ogledala i hrabro stali pred njega.
Krećete od lakšeg ka težem. Manekenstvo. Izgled, uz najbolju volju i pozitivnu mantru, prosečan. Moglo bi da se poradi malo na krivoj nosnoj pregradi. Plus botoks ovde, botoks onde. No, užasavate se nebuđenja iz anestezije, a i igala. Od pevanja odmah odustajate, čak iako izgledate sasvim opušteno dok, ogledajući se, otvarate usta na plejbek. Mnogi završe karijeru glasa ne pustivši. Nećete da budete lažnjak. Propast koju ste doživeli na karaokama pripada samo vama i najzdravije je da je zaboravite. Što se sviranja tiče, nema lakih instrumenata. Čak i udaranje u bubanj, prividno slobodna forma, ima svoja pravila. Činela, kontračinela, timpani, bas pedala. Ko će to sve da usaglasi? I čemu, kada ste uvek u pozadini bine? Gluma bi još mogla da dođe u obzir, ali i tu postoje probemi. Rumenilo obraza pri javnom nastupu moglo bi da se prekrije puderom. No, šta ćete sa učenjem teksta napamet? Idiot može da pomogne na televiziji. A pozorište? Ne biste smeli da se oslonite na suflere. Često pogrešno čujete ono što vam ljudi govore, jer ih ni ne slušate. Sport preskačete. Dve leve noge su dve leve noge. Kada smo već kod njih, ni u plesu se ne biste proslavili. Koliko ste samo puta krvnički zgazili partnera na podijumu za igru? Čak vas ne bi izvukla ni salsa za koju kažu da svako može da je nauči. No, vaši kukovi znaju bolje. Slikanje? Ne, hvala. Za portrete koje ste naslikali u naletu nadahnuća prijatelji su mislili da je apstraktna umetnost. Instalacije i performansi zahtevaju novčana ulaganja. Da imate para, lako biste se snašli za popularnost. No, to je lakša kategorija slave, u tabloidu bez motike. Vas loži dostignuće koje ćete da ostavite za sobom.
I, šta onda preostaje? Hm. Možda biste mogli da budete pisac? Nije loše, nije loše. Sviđa vam se zamisao. Volite kada delujete pametno. Već znate i gde ćete da kupite naočari bez dioptrije.
Dobro, utvrdili ste šta biste da radite, sada je vreme za pravljenje plana. Strana dnevno, trista šezdeset pet godišnje. Dovoljno materijala, taman da vas shvate ozbiljno. Neće vaše književno čedo biti mršava knjižica koju niko ni ne uzima u ruke. Jeste, potrebno je malo i inspiracije. Uvereni ste da s tim nećete imati problema. U školi ste uvek dobijali dobre ocene za pisanje sastava. Osim toga, volite da čitate. Naravno, ne sve i svašta, samo one knjige koje imaju neku radnju. Akciju. Takav će biti i vaš literarni prvenac. Napisaćete veliki roman o svom životu. Jeste da nije baš nešto preterano uzbudljiv, ali je barem vaš. Možete i da izmišljate. Zar to i nije suština? Dobra priča je dobra priča. Pustite mašti na volju i podelite sebi najbolje karte, kada vam je već sudbina ostala dužna koju dobru.
Sigurni ste da će knjiga postati bestseler. Potrudićete se da bude tako. Da bi se čulo za vas, uposlićete neku marketinšku agenciju. Jeste skupo, ali se isplati. To je jedini način. Kad već ne postoje književni agenti koji bi vam usmeravali karijeru. Izdavačke kuće neće da objave ništa ako ste nepoznati. Razumete ih. Sigurno u sebi nose zrnce ludila čim su pri punoj svesti odlučili da žive od izdavaštva. I to u vreme kada se knjige čitaju ili slušaju u prevozu, na putu do posla ili nedeljom popodne.
Zamišljate koliko je lep osećaj kada se stvori red ispred stočića za potpisivanje kupljenih primeraka. Posmatrate ljude koji strpljivo čekaju da ih pitate za ime kako biste im nažvrljali neiskrenu posvetu koju će jedva uspeti da protumače. Nečitljivim rukopisom branite se od ispraznosti napisanog. Pritom im krišom ukradete i malo energije. Ego vam se naduvava kao meteorološki balon i samo što vas ne uznese. Rukom se čvrsto držite za stolicu. U tom raspoloženju razmišljate kako ste sada spremni i za koju nagradu. Dobićete neku sigurno, ima ih sasvim dovoljno. Još ako poznajete nekog od članova žirija…
Posle toga jedino što vam preostaje jeste da jednom godišnje objavite roman sličnog kvaliteta i na konju ste. E sad, postoji tu još nešto s čime svesno odbijate da se suočite. Zajedničko je svim uspešnim ljudima. Posvećivanje i disciplina. Svakodnevna. Dugogodišnja. Bez predaha. To mogu da podnesu samo beskrajno motivisani pojedinci.
Jeste li takvi?
Aleksandar Petrović je pisac opšte prakse. Specijalista oralne hirurgije. Prevodilac. Skuplja olovke, a piše na računaru. Inventar beogradskih kafića. Meteoropata i vrdalama. Divi se Baji Patku. Analitičnost duple Device. Beskrajno radoznao.
