Prethodne tekstove iz serijala “Ljudi koji su pomerali granice” možete pronaći ovde.
Kada biste mi rekli da nikad niste čuli za Henrija Hajnca (Henry John Heinz), verovao bih vam, jer se danas 90% proizvoda njegove firme prodaje na teritoriji SAD-a. Ali, to je čovek koji je definitivno ostavio trag u marketingu, preduzetništvu i proizvodnji hrane. Prijatno!
Rođen je sredinom XIX veka, tačnije 11. oktobra 1844. godine, kao jedno od osmoro dece Džona Henrija Hajnca (John Henry Heinz) i njegove žene Ane Margarete (Anne Margaretha), emigranata iz Kalštada, Nemačka. Mesto rođenja je Birmingem, ali ne u Britaniji, već naselje u Pitsburgu, Pensilvanija, koje je danas poznato kao Saut Sajd. Sa šest godina seli se u Šarpsburg, mali grad samo nekoliko kilometara dalje od mesta rođenja, gde cela naša priča i počinje.
Henri Džon Hajnc
Preduzetnički duh je pokazao vrlo rano, već sa šest godina, kada je sa majkom održavao bašticu u dvorištu svoje kuće. Već sa osam godina mogli ste videti dečaka koji sa dve korpe u rukama ide od vrata do vrata i prodaje povrće uzgajano u svojoj bašti. Godinu dana kasnije, sa samo devet godina, on je sadio, mleo, pakovao i prodavao sopstveni brend sosa od rena koji je pravljen po receptu njegove majke. Sa deset godina je posedovao baštu veličine tri hiljade kvadratnih metara i “motorizovao” dostavu svojih proizvoda koristeći kolica. Biznis je napredovao, pa je već sa dvanaest godina imao 14,000 metara kvadratnih bašte, a svoju robu je razvozio konjem i teretnim kolima i već je imao razrađenu dostavu radnjama u Pitsburgu i to tri puta nedeljno. Ne znam za vas, ali ja nikada nisam upoznao dvanaestogodišnjaka koji je i približno uradio nešto slično njemu. Kada mu je bilo sedamnaest godina već je imao prihod od $2,400 godišnje, što je bila i te kako dobra suma za to vreme. Posle toga odlazi na koledž – Duff’s Business College, a nakon koledža počinje da radi u očevoj fabrici za proizvodnju cigli, gde će kasnije postati partner u firmi. Iako je radio sa ocem, i dalje je uzgajao i prodavao sopstvene proizvode.
Ali, tu je priči tek početak. Sa svojim prijateljem Klarensom Noblom (L. Clarence Noble) otvara malu firmu “Heinz Noble & Company” za proizvodnju sosa od rena, ali firma ubrzo bankrotira. Zatim sa svojim bratom i rođakom otvara “F&J Heinz”, i to samo godinu dana nakon bankrota. Jedan od prvih proizvoda firme bio je kečap.
Heinz 57 ili “57 varieties” jedan je od marketinških trikova koje je primenio. Naime, inspirisan prodavnicom obuće na čijem je izlogu video “21 vrsta cipela”, kreirao je koncept pedeset sedam različitih artikala, jer je želeo da pokaže kako njegova kompanija ima najviše prehrambenih proizvoda na tržištu. Caka je u tome što je u vreme kreiranja koncepta njegova firma imala preko šezdeset proizvoda, ali je on to objasnio rečima da mu se taj broj dopao jer je pet njegov srećan broj, sedam srećan broj njegove žene, a i broj sedam utiče na psihu ljudi, jer je to generalno srećan broj, pa će oni kupovati njegove proizvode sa tom oznakom češće nego ostale. Primena psihologije, marketinga, subliminalne poruke, i to u devetnaestom veku. A mi o tome još uvek nemamo ni lekcije na mnogim fakultetima marketinškog usmerenja. Prvi proizvod koji se pojavio pod ovim konceptom bio je čuveni sos od rena. Gerila marketing je oružje kojim se često služio, tako da je jedan od primera i to što su mu na nekom sajmu dali štand na trećem spratu zgrade. Kako tada nije bilo liftova, retko ko bi se peo toliko da pogleda par štandova. On je onda odštampao kupone na kojima je pisalo da ko ih donese na treći sprat u toku trajanja sajma dobija nagradu. Uskoro su stotine ljudi sa kuponima išli na treći sprat, a za njima i stotine radoznalih koje su ovi prethodni privukli, tako da je on malim trikom privukao najveću posetu na sajmu.
Međutim, tu primena koncepta ne staje, već on pojačava brend svojih proizvoda i koncepta time što od samog otvaranja firme insistira na čistoći i kontroli proizvodnje, i na korišćenju potpuno prirodnih sastojaka i sve to bez dodataka konzervansa. Odnosno, sve ono što mi danas podrazumevamo potpuno normalnim. Međutim, sve to nije bilo baš normalno u to vreme, jer je njegova mnogobrojna konkurencija koristila različite konzervanse, ne vodeći mnogo računa o higijeni, tako da je dosta ljudi umrlo koristeći prehrambene proizvode. Tada on pravi odlučan korak i podržava zakon o standardizaciji proizvodnje, i ono što ga izdvaja u ovome je to što je on jedini proizvođač hrane koji je taj zakon podržao. Zakon je prošao u senatu, što je rezultiralo izbacivanjem njegove konkurencije iz igre, i povećanjem prodaje njegovih proizvoda.
Iako se njegovo bogatstvo merilo i meri u milijardama, “H. J. Hajnc” kompanija je uvek mislila i na opšte dobro, tako da se milioni svake godine i dan-danas daju u razne humanitarne i društvene namene i projekte, a jedan od najvažnijih je istraživanje alternativnih načina stvaranja energije.
Možda nije menjao svet, ali je neko ko je već sa dvanaest godina bio biznismen, neko ko je razmišljao o psihologiji i podsvesti, ko je kreirao brend, marketing koncept, marketing kampanju, bavio se gerila marketingom, odnosno svim onim stvarima koje će se pojaviti tek pola veka kasnije, vizionar, neko ko se borio protiv svih zarad svojih kupaca, ko je mislio održivo, i ko ne zgrće halapljivo novac već ga daje zajednici i čovečanstvu. Jednom rečju, osoba ispred svog vremena koja definitivno zaslužuje naše divljenje – Henri Džon Hajnc.
Nikola Jovanović – Jamais content. Res, non verba. Ko želi – nađe način, ko ne želi – nađe izgovor. Čaša je uvek do pola puna. Granice su tamo gde ih mi sami postavimo. Dovoljno lud da menja svet, dovoljno inspirativan da ga i drugi prate. Ko zna zašto je to dobro.
