Ono što sanjamo, udaljeni od jave i ušuškani u toplu postelju, često je pokretač koji nas tera da se ujutro izvučemo iz kreveta i kročimo u novi dan. Neke snove uspevamo da odsanjamo i na javi, a neke još uvek samo čuvamo ispod jastuka. Jedno je sigurno – kada bismo ostvarili sve snove, život nam više ne bi bio zanimljiv. Naši snovi, zajedno sa željom da ih ostvarimo, pokreću naše korake koji jure stazom vremena. Snovi vezani za posao, zdravlje, ljubav, ili bilo šta drugo vajaju nas u vrednije i istrajnije osobe. Živimo sve dok imamo snove, punim plućima i neumornim srcem. Imati san, znači – nadati se, a nadati se, znači – živeti.
Čovek koji je prestao da sanja skoro da je prestao i da živi
Ne sanjamo svi iste snove i to je posebna čar života, posebna čar stvarnosti, koja nas okružuje svojom raznolikošću. Svako od nas juri za svojim snom, te se na sebi svojstven način bori prilikom susreta sa preprekama koje su neizbežne na svakom putu do cilja. Ni te prepreke, koje nam oduzimaju vreme, ne nalaze se bez razloga baš na našem putu. One su tu poput neke vrste testa, čiji krajnji rezultat pokazuje koliko je naša volja zapravo jaka. Odustajanje prilikom prve prepreke se smatra okretanjem leđa i odlaskom putem kojim koračaju samo oni koji idu linijom manjeg otpora. Ako odustanemo od jednog sna, odustajemo od dela sebe, odustajemo od borbe za lepše sutra. U našoj istrajnosti je tajna, a u našim rukama nevidljiva čarobna formula, koja delove naših snova vremenom pretvara u javu. Naravno, nije dovoljno samo želeti, dok sedimo udobno ušuškani u fotelji pasivnosti. Potrebno je krenuti željama u susret, sa srcem u kom stanuje nada, ali i spremnost da se naleti na neuspeh.
Nekada je potrebno krenuti više puta ispočetka
Potrebno je krenuti nekada i više puta ispočetka, jer na ostvarenje nekih snova pravo imaju samo oni najuporniji. Dok imamo o čemu da sanjamo, imamo zbog čega i da živimo. Sa gašenjem želja i snova, gasi se i sama volja za životom. Zbog toga, valjda, ne treba da se plašimo ako previše snova imamo ispod jastuka, jer upravo potreba da ih ostvarimo nas ujutro vuče za ruku iz kreveta, vuče nas u novi dan koji uvek nudi gomilu različitih mogućnosti. “Svet je lep kada sanjamo”, stihovi su Kikija Lesendrića koji govore o lepoti koju prepoznaju u životu sve sanjalice ovoga sveta. Stoga, ne zazirite od vlastitih snova, već im krenite u susret. I ne zaboravite da bez snova niste živi, jer samo ako imate san, imate i život na kojem bi vam svi oni bez snova pozavideli.
Izvori fotografija: poulocoelhoblog.com
Sonja Josipović sebe smatra devojkom koja uživa u trenucima tišine koja joj uvek donese novu dozu inspiracije. Voli da piše i čita knjige, ali i da se druži sa ljudima od kojih može nešto novo da nauči. Osim sa rečima uživa i u igranju sa svojim zekom, koji joj često ne dozvoljava da neke svoje tekstove privede kraju. Voli svako godišnje doba, sve oblike umetnosti i sve vrste slatkiša (izuzev žele bombona). Autorka je blogaSvet obojen rečima.
