“E ćao, baš sam sad hteo(la) da te pozovem. Ma nisam stigao(la) da se javim, ceo dan razmišljam o svrsi života. Nemoj da misliš da sam zaboravio(la) na naš dogovor za večeras! A, to je bilo sinoć?”
Ovako nekako zvuči razgovor između dva bića suprotnog pola gde je privlačnost, na početku bila obostrana, ali vremenom je prerasla u jednostranu. Nije potreban veći protok vremena da bi se ovo dogodilo. Ali se zato hladna glava podrazumeva. Dobro, ovakav ton bi imao i razgovor između dve osobe čiji se mentalni kapaciteti teško podudaraju. Tačnije, toliko su na različitim nivoima da je veća verovatnoća da naletite na hiljadarku na ulici, nego da se ova dva slučajno očešu. To nije poštena igra od samog starta, ali šta je-tu je, može čovek nekad da pogreši!
Potpuno drugačija varijanta je ona u kojoj se dve osobe suprotnog pola magnetski privlače, ali i odbijaju. Priroda je to sve lepo udesila sa magnetima. Različiti polovi se privlače, a isti odbijaju. Ali mi, ljudi, ne bi bili na najvišem stupnju evolucijske lestvice, da nešto oko prostog zakona prirode nismo morali, oprostite na izrazu, da zajebemo. Pa smo tako sami sebi zakomplikovali živote.
Pa sad ti protumači ovaj pogled u daljinu!
Lepo nam je Vuk Karadžić rekao da čitamo kao što piše, a da govorimo kao što je napisano. Ali zašto da bude jednostavno, kada može komplikovano, pa smo tako rešili da napravimo potpunu papazjaniju u odnosima između muškaraca i žena. Da se vratim na ovo dvoje sa početka prethodnog pasusa. Ove koji se privlače, ali i odbijaju.
