Da li vam se nekada dogodilo da upoznate osobu koja očajnički želi bliskost, a čim je dobije – počinje da se povlači? Ili možda prepoznajete sebe u tom obrascu? Žudite za povezanošću, ali vas istovremeno obuzima nelagodnost kada odnos postane previše intiman. U psihologiji se ovaj obrazac naziva neorganizovani stil vezanosti.
Takva dinamika često zbunjuje obe strane. Partner ne razume zašto se toplina i bliskost iznenada pretvaraju u distancu, dok osoba koja prolazi kroz ovaj unutrašnji konflikt ni sama ne ume da objasni svoje reakcije. Ovo ambivalentno ponašanje u vezi je jedan od najsloženijih i najteže shvatljivih stilova emocionalnog povezivanja.
Saznajte više o tome: Kako vaš stil vezanosti utiče na vaša prijateljstva
Kako da prepoznate i hendlujete neorganizovani stil vezanosti
Kako nastaje neorganizovani stil vezanosti
Teorija stilova vezanosti koju je razvio psiholog i psihijatar John Bowlby i kasnije proširila istraživačica Mary Ainsworth, polazi od ideje da naši najraniji odnosi oblikuju način na koji doživljavamo bliskost tokom života.
Neorganizovani stil vezanosti najčešće se povezuje sa detinjstvom u kome je osoba od koje je dete očekivalo sigurnost istovremeno bila izvor straha, nepredvidivosti ili emocionalne nestabilnosti. To nije obavezno otvoreno zlostavljanje, već i odrastanje u okruženju u kome su podrška, ljubav i sigurnost nedosledni.
U takvim okolnostima dete prima paradoksalnu poruku: Osoba kojoj treba da priđe radi utehe, istovremeno je osoba od koje treba da se zaštiti. U odraslom dobu, ovo iskustvo se prenosi u romantične veze. Želja za bliskošću povezana je sa nesvesnim očekivanjem da će ta bliskost na kraju biti povređujuća.
Znaci neorganizovanog stila vezanosti
Ljudi sa anksioznom vezanošću imaju tendenciju da jure za vezom. Oni sa izbegavajućom vezanošću imaju tendenciju da drže distancu. Neorganizovana vezanost radi i jedno i drugo, ponekad u istom trenutku.
Iako ovaj obrazac ne izgleda isto kod svih kod kojih je prisutan, postoje određeni signali koji se ponavljaju. Jedan od najčešćih jeste osećaj da je odnos stalno u režimu privlačenja i odbijanja. Intenzivnu potrebu za pažnjom, potvrdom i bliskošću, smenjuje povlačenje čim partner odgovori na te potrebe.
Takođe se mogu javiti:
- strah od napuštanja, ali i strah od prevelike bliskosti
- mešoviti signali u odnosima
- teškoće u poverenju čak i kada druga osoba pokazuje doslednost i naklonost
- preterana osetljivost na znakove odbacivanja
- osećaj da će se nešto loše dogoditi baš onda kada odnos funkcioniše dobro
- sabotiranje kvalitetnih odnosa
- privlačnost prema emocionalno nedostupnim partnerima
- poteškoće u prepoznavanju sopstvenih potreba i emocija
Mnogi ljudi sa ovim stilom vezanosti opisuju osećaj kao želju da budu u odnosu, dok istovremeno osećaju snažan impuls da pobegnu.
Pogledajte čime se odlikuju različiti stilovi vezanosti: Stilovi vezivanja u emotivnom odnosu
View this post on Instagram
Kada bliskost deluje kao pretnja
Iako spolja može izgledati kao nedoslednost ili neodlučnost, u osnovi se često krije način na koji je nervni sistem naučio da reaguje na bliskost.
Kada osoba sa neorganizovanim stilom vezanosti počne da razvija dubok odnos, aktiviraju se stari obrasci povezani sa ranjivošću. Bliskost, koja bi trebalo da donese osećaj sigurnosti, može nesvesno da pokrene alarm.
Zbog toga se javljaju kontradiktorne reakcije – potreba da se partner zagrli i potreba da se od njega udalji. Problem nije u tome što osoba ne želi ljubav, već što je njen sistem naučio da ljubav može biti povezana sa povredom, gubitkom ili razočaranjem.
Može li neorganizovani stil vezanosti da se promeni
Dobra vest je da stilovi vezanosti nisu trajne životne presude. Iako su duboko ukorenjeni, oni predstavljaju naučene obrasce ponašanja koji se mogu menjati.
Prvi korak jeste prepoznavanje obrasca. Mnogi ljudi godinama veruju da jednostavno „nisu za veze“ ili da su previše komplikovani za ljubav, ne shvatajući da iza njihovih reakcija stoji prepoznatljiv psihološki mehanizam.
Obratite pažnju na situacije koje pokreću osećaj panike, povlačenja ili preterane potrebe za potvrdom. Šta se događa neposredno pre toga? Koje misli se javljaju? Kako telo reaguje? Razumevanje sopstvenih okidača često predstavlja početak promene.
Put ka sigurnijim odnosima
Psiholozi danas naglašavaju da rad na neorganizovanom stilu vezanosti često zahteva više od običnog razgovora o problemima. Pošto su ovi obrasci povezani sa dubokim emocionalnim iskustvima, mnogima pomažu pristupi usmereni na obradu trauma, regulaciju emocija i jačanje osećaja unutrašnje sigurnosti. Terapijski pristupi poput EMDR-a, somatskog iskustva ili sistemske porodične terapije pomažu u razotkrivanju dubljih slojeva u kojima se ovi obrasci nalaze.
Naučite tehnike samoregulacije i praktikujte ih kada vas pogodi želja da se povučete, ili čvrsto držite. Ne reagujte odmah, već pokušajte sa alatima za uzemljenje – duboko disanje, hladna voda na zglobovima ili imenovanje pet stvari koje vidite oko sebe. Ovo vam može pomoći da se vozite kroz emocionalni talas bez reagovanja na njega.
Jednako važna je otvorena komunikacija sa partnerom. Kada osoba razume sopstvene obrasce, može da objasni da njeno povlačenje ne znači nedostatak ljubavi ili interesovanja, već reakciju na osećaj emocionalne preplavljenosti.
Rad na promeni stila vezanosti je dubok proces isceljenja koji je obično dugotrajan. Trenuci napretka i faze povratka starim obrascima su očekivan deo tog procesa.
Neorganizovani stil vezanosti nije dokaz da neko nije sposoban za ljubav. Naprotiv, ljudi oni koji ga imaju često veoma duboko osećaju i snažno čeznu za povezanošću. Izazov je u učenju da bliskost više ne mora da bude povezana sa opasnošću.
Put ka sigurnijim, stabilnijim i ispunjenijim odnosima prelazi se korak po korak, kroz nova iskustva koja polako menjaju stare obrasce.
Prepoznajte svoj stil vezanosti: Kako stilovi vezanosti iz detinjstva utiču na vaše sadašnje emotivne odnose
Autor: Brankica Milošević
Foto: Lummi/Mariana Pedroza
