O čemu se ovde radi?
Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka i sestrinsko roditeljsko udruženje AGEOP RICERCA iz Bolonje, u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu, upriličili su promociju dvojezične knjige “Careve uši” – prve knjige nastale iz pera dece koja se leče na hemato-onkološkim odeljenjima. Adaptacija poznate bajke “U cara Trojana kozje uši”, u izdanju izdavačke kuće Cartusia Edizioni, deo je blizanac-projekta koji NURDOR već pet godina sprovodi sa udruženjem roditelja AGEOP RICERCA. Pored materijalnih sredstava koja će biti prikupljena prodajom knjige, a koja su namenjena poboljšanju kvaliteta lečenja i života dece obolele od raka u Srbiji, od značaja, pogotovo u socijalizaciji obolelih mališana, jeste i sam proces pisanja bajke.
U okviru promocije za decu, koja je bila organizovana na dečjem odeljenju hemato-onkologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, decu su posetili Petar Strugar i Uroš Jovčić, glumci filma “Montevideo, Bog te video”. Strugar – u ulozi strogog carevića i Jovčić – koji je dočarao lik mladog berberina, zajedno su mališanima pročitali bajku i diskutovali o njenoj radnji.
Knjiga “Careve uši” može da se kupi u prostorijama NURDOR-a u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, svakog radnog dana od 8 do 16h, kao i na sajtu Udruženja.
Zašto ova knjiga?
Sama činjenica da su bajku pisala deca trebalo bi da bude dovoljan pokretač da toj istoj deci dokažemo da su vredna naše pažnje. A saznanje da je novac od kupovine namenjen poboljšanju njihovog lečenja, razlog je više da ne zažmurimo pred ovim projektom i pravimo se da smo nemoćni. Jer nismo. Njihova bolest jeste neizlečiva, toga smo svi svesni, ali to ne znači da ova deca treba da budu napuštena i zaboravljena, a uslovi njihovog lečenja na tako niskom stupnju. Kao što je rekla Franćeska Testoni (Francesca Testoni), predstavnica udruženja AGEOP RICERCA, jedna od učesnica promocije ovog projekta, upriličene za odrasle i održane u Italijanskom institutu za kulturu, deci oboleloj od raka oduzeto je ono najznačajnije – vreme. I saznanje da će se njihovi životi uskoro ugasiti ne znači da treba da im uskratimo osmehe, pravo na snove i želje, pa i kvalitetno lečenje.
Knjigu možete kupiti preko sajta udruženja NURDOR
Priču o caru Trojanu, na svoj način, uz delotvorne savete Jasminke Petrović, dečjeg pisca, ispričali su Anita, Indira, Marijana i Ljubomir koji, nažalost, više nije među nama. Njihovo viđenje bajke i jedinstven način pripovedanja učiniće bajku još približnijom deci, njihovim vršnjacima.
Vaše dete se neće samo zabaviti uz zanimljivu priču i šarene ilustracije, već će naučiti da nikada ne treba lagati kao ni čivati neku tajnu dugo u sebi, jer to, obično, ne izađe na dobro. Pored toga, naučiće da svako treba da prihvati i, pre svega, zavoli sebe, baš kao što je i car Trojan to učinio na kraju bajke sa svojim kozjim ušima, kako bi mogao da bude srećan i da voli druge.
Bajka “U cara Trojana kozje uši” napisana je na dva jezika: srpskom i italijanskom. Njena dvojezičnost ne predstavlja samo mogućnost čitanja u ove dve zemlje, već i saradnju između Srbije i Italije – kao simbol sveljudskog udruživanja radi postizanja jednog plemenitog i lepog cilja.
A ko će bolje razumeti plemenite ciljeve od dece? Dokaz jeste anegdota koju je ispričala Jasminka Petrović, koju je, kako kaže, pročitala na internetu. Naime, na dečjim paraolimpijskim igrama, kada je trka krenula, jedan dečak se sapleo, pao i počeo da plače. Jedna devojčica se vratila i poljubila ga uz reči: “Sve će da bude u redu”. A onda su se vratili svi drugi učesnici, uhvatili se za ruke, i zajedno odšetali ka cilju.
Ali možda je najvažnija lekcija od svih ona koja nas uči da život nije bajka i da često ne postoje srećni završeci niti sudbinski događaji, već da se bajke pišu svojom rukom i mastilom koje se ne može osušiti niti razmaziti – humanošću i saosećanjem. Kada naša deca postanu svesna okoline i drugih ljudi i istinski osete potrebu da pomognu, a hoće, to im je u prirodi, nadajmo se da ćemo i mi, odrasla stvorenja, pratiti njihov put čistodušja. Jer dok god se međusobno razumemo i volimo, smrt nam ne može ništa. A to je najlepša bajka od svih.
Đole Manić je čovek. A biti čovek nije mala stvar. Više o tome na blogu “DownTown“.
